|
Уторак, 24 март 2026 |
23. март 2026 | СРНА
Хамдија Алукић, који је ухапшен у САД због оптужби за ратне злочине над српским цивилима на подручју Приједора, намјерава да се бори против екстрадиције у БиХ, изјавио је његов адвокат Артур Маден.
У судском поднеску, Маден је назначио да Алукић намјерава да се бори против екстрадиције на основу изузетка у споразуму о екстрадицији који изузима "политичке преступе".
Навео је да бјегунац неће бити изручен ако је преступ због којег се тражи "политичког карактера" или ако је оптужба подигнута "са циљем покушаја да се казни за преступ политичког карактера".
|
|
Детаљније...
|
|
Петак, 20 март 2026 |
20/03/2026 | 21:40 ⇒ 21:56 | Аутор: СРНА
Хамдија Алукић /70/ ухапшен је у Алабами због оптужби да је 1992. године починио ратне злочине над цивилима у околини Приједора.
Алукићу се на терет ставља да је учествовао у нападима на два аутомобила у којима су се налазили цивили, као и да је запалио неколико кућа док су људи у њима боравили, јавили су амерички медији.
Према документима америчког федералног суда, злочини су се десили у околини Приједора 1992. године.
|
|
Детаљније...
|
|
Петак, 20 март 2026 |
20/03/2026 | Аутор: РТРС
Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић и предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раилић поднијели су ВСТС БиХ притужбу на поступање судског вијећа у предмету "Ћамил Рамић и остали" који се односи на злочине почињене над припадницима Војске Републике Српске од 1992. до 1995. године у Горажду.
Подносиоци пријаве наводе да је у првостепеној пресуди од 19. новембра прошле године судско вијеће, којим је предсједавала Минка Крехо иначе в.д. предсједника Суда БиХ, изнијело низ непримјерених и правно неоснованих тврдњи које доводе у питање пристрасност судија.
Па тако у образложењу пресуде се између осталог наводи да је у Горажду било више десетина хиљада протјераних бошњачких цивила из околних мјеста, што је према тумачењу судског вијећа утицало на однос према заробљеним цивилима.
|
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 12 март 2026 |
Selma
Melez | 11. marta 2026 | Detektor
На суђењу за злочине на подручју Сапне, свједоци Тужилаштва Босне и Херцеговине појаснили су улогу Комисије за размјену ратних заробљеника, која је дјеловала у Тузли.
Суад Кумрић, некадашњи припадник Окружног секретаријата за народну одбрану у Округу Тузла, који је био у зони одговорности Другог корпуса, рекао је да су постојале комисије за размјену ратних заробљеника и за цивилне особе.
Појаснио је да би Комисија за размјену ратних заробљеника, уколико би се указала потреба, након добијених информација ступила у контакт са супротном страном, те би услиједили иницијални разговори. Након усаглашавања списка, на којем је био потпис некога из команде корпуса, комисије би се састале на договореном мјесту, у пратњи обезбјеђења.
|
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 12 март 2026 |
Marija Taušan | 11. marta 2026 | Detektor
На суђењу за злочине у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како му је 3. маја 1992. пуцано у ноге у Добровољачкој улици након што су припадници Југословенске народне армије (ЈНА) извучени из возила и разоружани.
Миленко Перић казао је да је током одслужења војног рока био у личној пратњи команданта Друге војне области у Сарајеву Милутина Кукањца. Испричао је да је 3. маја, након што је претходног дана била нападана команда, речено да је договорено мирно извлачење ЈНА.
“Било је да колона креће у маршевском поретку, што значи да није борбени поредак, метак није у цијеви, оружје није у положају да се може дејствовати”, навео је Перић, додајући да им је речено да понесу лично наоружање.
|
|
Детаљније...
|
|
Уторак, 10 март 2026 |
Lamija Grebo | 10. marta 2026 | Detektor
На суђењу за злочине почињене у Храсници, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине рекао је како је током рата у овом насељу био притвор у којем су били затворени цивили српске националности.
Салем Подгорица испричао је да је био војно ангажован у батаљону логистике при 104. витешкој моторизованој бригади, на пословима комерцијалне набавке хране, одјеће и обуће за бригаду, али и за цивиле. Командант бригаде, како је навео, био је Фикрет Превљак.
Свједок, којем је током саслушања предочиван ранији исказ из истраге, потврдио је да је ишао у иностранство због набавке, као и да је Превљак одлучивао у вези с набавком. У унакрсном испитивању, појаснио је да он лично никада није добио наредбу о набавци од команде или Превљака, него својих претпостављених.
|
|
Детаљније...
|
|
Субота, 07 март 2026 |
Marija Taušan | 5. marta 2026 | Detektor
На суђењу за злочине почињене 1995. на подручју Босанске Крупе, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине негирао је да је у истрази изјавио да је, након што је чуо пуцњаву, видио оптужене Алмира Сефића и Ермина Кадића недалеко о тијела заробљеника.
Свједок Е.В. казао је да је као припадник Војне полиције 511. бригаде водио “аутономаше” на радове на економију на Перни и да се једне прилике зачула пуцњава, те су отишли да виде шта се дешава.
“Видимо полицајца Меху Халкића. Он је наводно пуцао, опсовао је, каже: ‘Да чујете да сам дошао’. Ту код њега је било тијела мртвих људи”, навео је свједок, додајући да се осјетио непријатан мирис.
|
|
Детаљније...
|
|
Среда, 04 март 2026 |
Marija Taušan | 4. marta 2026 | Detektor
Читањем оптужнице и уводним ријечима, почело је суђење Несибу Талићу, Јусуфу Каралићу, Нашиду Делалићу и Сабахудину Сарајлићу за злочине над цивилима почињене у Музичкој школи у Зеници 1993. године.
Према оптужници, цивили су у музичкој школи премлаћивани, један је подлегао од батина, а један убијен приликом покушаја бјекства.
“Доказаћемо да је извршено противправно затварање цивиле хрватске и српске националности”, казао је тужилац Љубо Бадњар.
|
|
Детаљније...
|
|
Уторак, 03 март 2026 |
Марија Таушан | 3. марта 2026 | Детектор
На суђењу за злочине у Храсници код Сарајева, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине изјавио је да је приликом контроле 1993. у затвору затекао 49 лица српске националности, а да је у евиденцији био регистрован 1.321 затвореник.
Есад Османбеговић казао је да је постављен за предсједника комисије која је требало да изврши контролу у затворима у Тарчину, Храсници и Коњицу. Он је навео да је формирање ове комисије услиједило након састанка предсједника Предсједништва са Међународним црвеним крстом. У Храсницу су отишли 25. октобра 1993. и прво су се јавили у Ратно предсједништво, а потом у команду Четврте бригаде.
“Тражили смо састанак са командантом Фикретом Превљаком, али је био одсутан”, рекао је Османбеговић.
|
|
Детаљније...
|
|
Починиоци
