Институт за истраживање српских страдања у XX веку

20.11.2024 | СРНА

На суђењу Зијаду Кадрићу и осталима за ратни злочин над српским цивилима на подручју Високог свједок Тужилаштва БиХ Никола Шаренац рекао је да је у касарни у овом граду постојала соба за батине у којој је и сам претучен најмање 40 пута.

Шаренац је посвједочио да је, прије одвођења у касарну у јуну 1992. године, добио наредбу заједно са двадесетак људи, међу којима је било жена, дјеце и стараца, да се смјесте у двије куће у селу Граб.

"Ја тада нисам носио униформу, одведен сам у радном одијелу. Нико од нас није имао оружје. Били смо ту пет-шест дана, а онда су дошла два комбија и војници, међу којима су биле моје радне колеге", рекао је Шаренац.

19.11.2024 | Срна | Глас Српске 

ДОБОЈ - Окружно јавно тужилаштво у Добоју подигло је оптужницу против бившег припадника Хрватског вијећа одбране (ХВО) Мира Кључевића због злочина над српским цивилима, коју је Окружни суд у овом граду потврдио 25. септембра ове године иако је оптужени преминуо још крајем 2023.

Окружно тужилаштво у Добоју и даље нема званичну информацију да је Кључевић преминуо, нити је она била доступна Тужилаштву у вријеме подизања оптужнице, преноси Бирн.

Кључевићев адвокат Јадранко Хаџисејдић навео је да је о смрти осумњиченог информисао Суд.

14/11/2024 |  РТРС | Аутор: СРНА

Свједок Тужилаштва БиХ Његош Машић испричао је у наставку суђења Рамизу Дураковићу за злочине над Србима на подручју Чајнича да је у нападу такозване Армије БиХ на село Шапиће видио како гори кућа Рајка Пјевића од којег је чуо да је погинула његова сестра Даринка док је излазила из штале.

- Касније смо сазнали да је метак погодио у чело и да је на мјесту остала мртва - рекао је Машић.

Он је испричао да је био припадник Војске Републике Српске када се 14. фебруара 1993. године десио напад на Шапиће и да је на линију у Трпињској коси отишао након што је чуо пуцњаву.

13.11.2024 | СРНА 

Пред Судом БиХ данас је почело суђење Кериму Лучаревићу, оптуженом за злочин у сарајевској Добровољачкој улици у мају 1992. године над војницима и цивилима током напада на колону ЈНА.

Оптужница, коју је прочитао тужилац Младен Вукојичић, Лучаревића терети да као командант Војне полиције штаба Територијалне одбране такозване републике БиХ, није предузео нужне и разумне радње да казни извршиоце убистава и рањавања војника и цивила током напада на колону војника и цивила ЈНА 3. маја 1992. у Добровољачкој улици.

Оптужница га терети и да није предузео ништа како би спријечио физичко и психичко злостављање заробљених припадника ЈНА, као и да казни извршиоце, иако је знао за почињена кривична дјела.

13.11.2024 | Политика

Азем Гиго Зебић, који је наводно учествовао у рату у Босни и Херцеговини 90-их година, осуђен је у САД због прибављања америчког пасоша на превару и његовог коришћења за улазак у ту земљу, саопштиле су власти САД.

Зебић је на федералном суду у Бостону осуђен на 18 месеци условне казне, 100 сати друштвено корисног рада и новчану казну од 2.000 долара.

Поред тога, Зебићев амерички пасош биће предат влади. Он се у јуну 2023. године изјаснио кривим по једној тачки за коришћење пасоша стеченог на превару.

САРАЈЕВО, 12. НОВЕМБРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Срето Стевановић изјавио је на суђењу за злочине над Србима на подручју Фоче да је након напада на Јошаницу 19. децембра 1992. године наилазио на тијела убијених мјештана заселака Шкобаљи, Хоџићи, Баждари и Брајковићи, а да је његов отац испод Вилине пронашао више од 20 тијела убијених Срба.

Стевановић је рекао да је живио у Фочи и да је 19. децембра чуо за напад на Јошаницу, гдје су му живјеле двије бабе и друга родбина.

"Пронијела се вијест да гори Јошаница. Спремили смо се да притекнемо у помоћ", навео је Стевановић који је кренуо са неколико сабораца", преноси Бирн.

САРАЈЕВО, 11. НОВЕМБРА /СРНА/ - Мјере забране које су изречене осумњиченом за ратне злочине Фикрету Превљаку почињене на подручју Храснице, Соколовић колоније и Бутмира контролисане свака два мјесеца, речено је Срни у Суду БиХ.

Одлучујући о приједлогу Тужилаштва БиХ за одређивање мјера забране, Суд БиХ је 8. новембра у предмету "Фикрет Превљак" донио рјешење којим је дјелимично прихваћен приједлог Тужилаштва, те је осумњиченом Превљаку одредио мјере забране које подразумијевају забрану путовања, забрану састајања с одређеним лицима и мјеру обавезног повременог јављања државном органу.

10/11/2024 |  Аутор: РТРС

У Суду БиХ одржано је рочиште ратном генералу тзв. Армије БиХ Фикрету Превљаку. Прво је пуштен из једнодневног притвора, а тек сутрадан је, на приједлог Тужилаштва, вођена расправа о мјерама забране. Превљак, који је након једноипогодишњег бјекства у Турску, ухапшен на сарајевском аеродрому, осумњичен је за злочине над српским цивилима у сарајевским насељима Храсница, Соколовић колонија и Бутмир. 

Тужилаштво га терети да је прво као командант Штаба Територијалне одбране Храсница, а касније командант 4. моторизоване бригаде тзв. Армије БиХ, организовао логоре у којима су војници и стражари под Превљаковом командом, убијали, премлаћивали и злостављали затворене српске цивиле.

Знала је цијела сарајевска котлина. Само није Фикрет Превљак да је предмет вишедеценијске истраге Тужилаштва због злочина над српским цивилима Храснице и околине. И није био у бјекству, кажу његови адвокати, већ на лијечењу у Турској. А од терапије конзумира витамин Б и борави на "чистом" ваздуху. Није се ни скривао од истражилаца, а за једноипогодишњег својевољног "изгнанства" коме је претходила дјелимично успјешна распродаја бројних некретнина, у БиХ је "свратио" само једном, на четири часа и то у ноћном термину. И уз све те чињенице Превљак је пуштен на слободу. У судници се ипак појавио – да чује дјелић онога што већ добро зна.

08/11/2024 |  РТРС | Аутор: СРНА

Суд БиХ прихватио је мјере забране за бившег генерала такозване Армије БиХ Фикрета Превљака, осумњиченог за ратне злочине над српским цивилима на подручју сарајевског насеља Храсница, сазнаје Срна из правосудних институција.

О којим мјерама од три предложене је ријеч, Суд БиХ ће се детаљаније изјаснити.

Мјере забране које је за Превљака предложило Тужилаштво БиХ укључују, између осталог, одузимање докумената, забрану путовања, као и забрану контактирања са свједоцима и осумњиченима у предмету, те мјеру јављања три пута седмично надлежној полицијској управи.