Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Selma Melez | 15. aprila 2025 | Detektor

Читањем оптужнице и уводним ријечима Државног тужилаштва и Одбране почело је суђење за ратне злочине почињене на подручју илиџанских насеља Храсница, Соколовић-Колонија и Бутмир од маја 1992. до октобра 1995. године.

 

За ове злочине оптужени су Енес Зукановић у својству некадашњег команданта Штаба оружаних снага Илиџа, Фикрет Превљак, некадашњи командант Штаба оружаних снага Илиџа и Четврте моторизоване бригаде Армије БиХ, Емир Реџовић, бивши командант 104. моторизоване бригаде АБиХ, Вахид Алађуз, некадашњи помоћник команданта за безбједност у бригади, Расима Окерић као некадашњи управник логора у Храсници. Иста оптужница терети Мустафу Гегаја и Мују Ватреша, некадашње припаднике Четврте моторизоване бригаде АБиХ, Вахида Мухаремовића као предсједника Извршног одбора општине Илиџа, Мирсада Тузлака, команданта Мјешовитог артиљеријског дивизиона, те Сенахида Годињака као команданта Другог батаљона 104. моторизоване бригаде.

Hana Vranac | 15. aprila 2025. | Detektor

Читањем оптужнице, уводним ријечима и саслушањем првих свједока Државног тужилаштва почело је суђење Мухамеду Ибрахимовићу, оптуженом за злочине у Ливну у љето 1992. године.

Тужилац Олег Чавка је прочитао оптужницу која Ибрахимовића терети да је у аугусту 1992. године, у својству начелника крим-службе Војне полиције Хрватског вијећа обране (ХВО) Ливно, као начелник Оперативне дјелатности те полиције, те као командант службе сигурности 11. бојне Војне полиције ХВО-а, починио ратни злочин против цивилног становништва затварањем, мучењем, премлаћивањем и другим нечовјечним поступцима према цивилима српске националности заточеним у просторијама Основне школе “Иван Горан Ковачић”, која је кориштена као логор.

Оптужница терети Ибрахимовића за довођење цивила у посебну просторију за салушавање, гдје су били претучени, а суди му се и за мучења цивила која су чинили њему подређени припадници Војне полиције без његовог присуства.

Hana Vranac | 15. aprila 2025. | Detektor

Читањем оптужнице, уводним ријечима и саслушањем првих свједока Државног тужилаштва почело је суђење Мухамеду Ибрахимовићу, оптуженом за злочине у Ливну у љето 1992. године.

Тужилац Олег Чавка је прочитао оптужницу која Ибрахимовића терети да је у аугусту 1992. године, у својству начелника крим-службе Војне полиције Хрватског вијећа обране (ХВО) Ливно, као начелник Оперативне дјелатности те полиције, те као командант службе сигурности 11. бојне Војне полиције ХВО-а, починио ратни злочин против цивилног становништва затварањем, мучењем, премлаћивањем и другим нечовјечним поступцима према цивилима српске националности заточеним у просторијама Основне школе “Иван Горан Ковачић”, која је кориштена као логор.

Оптужница терети Ибрахимовића за довођење цивила у посебну просторију за салушавање, гдје су били претучени, а суди му се и за мучења цивила која су чинили њему подређени припадници Војне полиције без његовог присуства.

Irvin Pekmez | 9. aprila 2025 | Detektor

Свједок Хазим Муратовић казао је да је у мјесту Хере постојало сједиште Војне полиције, које је било смјештено у српској кући, као и да је он био припадник Војне полиције. Према његовим ријечима, касније је спрат те куће постао затвор који је он посјетио само једном.

“Ишао сам у војни затвор када је у њему био ратни заробљеник Будо, то је била вјероватно 1993. година. Био сам у Крстацу и у Хере сам отишао аутом. Тражио сам да га видим”, испричао је свједок.

Према његовим ријечима, чувар га је одвео на спрат до врата и заробљеник је устао када је ушао свједок.

Arnes Grbešić | 4. aprila 2025 | Detektor.ba

Selma Melez | 27. marta 2025 | Detektor.ba

На суђењу за злочине на подручју Илијаша, свједок Одбране је казао да је Џемал Хаџић обезбиједио пратњу цивилима српске националности из села Влахиње који су отишли за Брезу.

Нермин Дедић је испричао да је био командир Прве чете у одреду “Сретно”, чији је командант, како је потврдио, био Хаџић који је давао прецизна упутства, говорио да се цивили не дирају и да ће подузети мјере ако буде неко самовољно поступао.

Свједок је рекао да је јединица изашла у село Влахиње, гдје је становништво мјешовито, те да је због страха дошло до пушкарања из правца Очевље, али да су добили наређење од команданта да се склоне и не узвраћају паљбу.

Arnes Grbešić | 27. marta 2025 | Detektor.ba

Након што је добојско Окружно јавно тужилаштво у завршној ријечи затражило да оптужени за злочине над цивилима у Дервенти Јуре Грубишић буде осуђен, а Одбрана предложила његово ослобађање, изрицање првостепене пресуде је заказано за 4. април.

Окружни тужилац Славко Круљ је предложило Суду да оптужени буде кажњен по закону, те навео је да су током суђења свједоци потврдили наводе из оптужнице о злостављању од стране оптуженог и његовом боравку у логорима у Дому Југословенске народне армије (ЈНА) и у војном хангару Рабић у Дервенти.

“Свједоци су препознали оптуженог у судници и на записнику о препознавању на основу фотодокументације…Тачно је да свједоци спомињу Јуру Грубишића званог Гегало, али очито је грешком стављен надимак Гегало. Свједоци и оштећени јасно разликују два лица са истим именом и презименом“, рекао је Круљ.

Marija Taušan | 27. marta 2025 | Detektor.ba

У наставку суђења за злочине на подручју Чајнича, војни вјештак изјавио је да је село Трпиње било на правцу дјеловања 43. бригаде Армије БиХ током акције на том подручју у фебруару 1993. године.

Вјештак Мартин Франчешевић казао је да су наредбом Источно-босанске оперативне групе (ИБОГ) покренута шира дејства на подручју Чајнича у којима је учествовало више бригада. Он је казао да у документацији није пронашао наредбе и извјештаје 43. бригаде за дејства од 14. фебруара 1992., али да се њен правац дјеловања спомиње у наредби 31. подрињске бригаде.

“Сваки командант пише ко му је лијеви, а ко десни сусјед. Он идентифицира 43. бригаду као свог сусједа који треба дјеловати десно од њега, правац Трпиње, Поповићи и Мушићи”, рекао је Франчешевић, додајући да се вјероватно мислило на Машиће а не Мушиће.

СРНА | 26. 3. 2025.

Министарство правде у Савјету министара нема никаквих информација о пресуђеном ратном злочинцу Сакибу Махмуљину који више од двије године избјегава осмогодишњу казну затвора, а министар иностраних послова Елмедин Конаковић није питао турског колегу да ли се у Турској крије ратни злочинац.

Из Министарства правде речено је Срни да нема нових информација о Махмуљину, те да је Министарство само централни орган везе у поступцима пружања међународне правне помоћи.

"Све радње, у складу са Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима, предузимамо искључиво на тражење правосудних тијела у БиХ, никако самостално", навели су из Министарства.