Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Политика, 12.01.2019 |  Александра Петровић

Дамир Крстичевић био је командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, која је учествовала у убиству 81 цивила из избегличке колоне у месту Бравнице код Јајца 13. септембра 1995. године, наводи се у доказима поднетим тужилаштву

Данашњи министар одбране и потпредседник Владе Републике Хрватске генерал Дамир Крстичевић био је командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, која је учествовала у ракетирању колона српских избеглица у месту Бравнице код Јајца 12. и 13. септембра 1995. године. Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије управо је поднета кривична пријава против Крстичевића и саучесника, због сумње да су извршили убиство 81 цивила српске националности, пуцањем из ватреног оружја и испаљивањем ракета из ручног ракетног бацача на избегличку колону која се кретала путем Доњи Вакуф – Јајце.

БЕОГРАД, 29. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Тужилаштво Србије за ратне злочине подигло је три оптужнице за ратне злочине над српским цивилима, од којих се двије односе на Сарајево и Брчко, а једна на Косово и Метохију.

За ратне злочине против српских цивила почињене 1992. године у Сарајеву оптужен је држављанин БиХ чији су иницијали Х.М, пише "Политика".

Лице чији су иницијали М.Ч. оптужено је за ратни злочин над српским цивилима почињен 1992. године у Брчком

Оптужнице за злочине у Сарајеву и Брчком требало би да потврди суд.

В. Митрић | 28. децембар 2018 | Вечерње новости

Оптужени се терете да су “за време рата у својству команданата и припадника ТО Лукавац, Војне полиције, такозване „Фикине јединице“ и ХВО-а Модрац, поступали супротно одредбама Женевских конвенција

Тужилац Посебног одсека за ратне злочине подигао је оптужницу против Зијада Срабовића (57), из Тузле, Рефика Моранкића (56) званог “Фико“ из Модраца, Ахмета Бајрића, званог “Ахмо“ (53) из Лијешница, Абида Арапчића (49) из Тузле, Сенаида Ћосића (61) из Тузле, Пашаге Чајића(49) из Лукавца, Самира Џамбића (46), из Лукавца и Мирсада Жилића(54) из Тузле, сазнају „Новости“ у Тужилаштву БиХ.

28/11/2018 |  РТРС | СРНА

Адвокат неколико породица убијених војника ЈНА Милан Романић каже да није тачна изјава Јована Дивјака да такозвана Армија БиХ није била организатор ратног злочина у сарајевској Добровољачкој улици у мају 1992. године и истиче да је тај пензионисани генерал школски примјер некога ко треба да одговара према командној одговорности.

Романић каже да се на познатом видео-снимку из "Добровљачке" види Дивјак, који подређеним виче "Не пуцај, не пуцај!", али да није учинио ништа да казни оне који су убијали војнике ЈНА током повлачења.

"Шта је Дивјак као официр предузео да казни оне који га нису слушали? Да ли је казнио те починиоце? Није", рекао је Романић за "Еуроблиц".

Младен Кременовић| 23.11.2018 | Политика

У нападу на колону ЈНА у Сарајеву убијена 42 припадника војске, 73 су рањена, а раније вођеном истрагом утврђено да је убијено седам, а рањено 14 особа

Бањалука – Правосуђе БиХ поново ће истраживати страдање војника Југословенске народне армије (ЈНА) 2. и 3. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву. Претходно вођена истрага о том злочину обустављена је пре шест година.

То је минулих година био повод за незадовољство српског народа на рад правосуђа јер се ради о злочину који се у политичким и правним круговима у Републици Српској схвата и као „напад на мир”. Од петнаест особа против којих је вођена претходна истрага, на списку су остала њих петорица.

23/11/2018 |  РТРС | СРНА

Адвокат Милан Романић рекао је да очекује да поновна истрага против пет лица у предмету "Добровољачка улица" неће трајати годинама, већ да ће бити завршена за неколико мјесеци, те да ће одговорни за тај ратни злочин коначно бити оптужени.

Романић, који је пуномоћник Богдане Томовић, мајке Здравка Томовића, војника ЈНА убијеног 3. маја 1992. године у нападу на колону у сарајевској Добровољачкој улици, те Гордане Гвозденовић, сестре Обрада Гвозденовића, поручника ЈНА убијеног 2. маја исте године на Скендерији, рекао је да није добио никакву одлуку о поновном покретању истраге, већ да је о томе сазнао из медија.

"Не знам тачно против којих лица се истрага покреће, али могу рећи да је Тужилаштво коначно ријешило нешто након шест година и десет мјесеци чекања, након што смо ми уложили приговор на одлуку о обустави истраге", изјавио је Романић Срни.

САРАЈЕВО, 29. ОКТОБРА /СРНА/ - На локацији Подцјелово планине Озрен на подручју општине Завидовићи ексхумирани су посмртни остаци три лица српске националности која су убијена 1995. године на локалитету Возуће, саопштено је из Тужилаштва БиХ.

Посмртни остаци су превезени у Бањалуку, у надлежност Завода за судску медицину Републике Српске, гдје ће бити узети узорци костију ради утврђивања, ДНК анализом, идентитета и узрока смрти.

Истражилац Тужилаштва БиХ координисао је процесом ексхумације у којем су учествовали представници Института за нестала лица БиХ, Завода за судску медицину Републике Српске, као и службеници Полицијске станице Завидовићи.

ПРИЈЕДОР, 26. ОКТОБРА /СРНА/ - Полицијска управа /ПУ/ Приједор поднијела је Тужилаштву БиХ извјештај о откривању кривичних дјела против 12 припадника Хрватских оружаних снага /ХОС/ осумњичених за ратне злочине, саопштено је данас из ове управе.

Осумњиченим лицима ставља се на терет да су од прве половине маја 1995. до августа 1997. године на подручју Сплита починила кривична дјела над 26 ратних заробљеника на начин да су поступала супротно правилима Међународног хуманитарног права, кршећи одредбе женевских конвенција.

Два лица осумњичена су у својству надређених и одговорних старјешина ХОС-а, а 10 лица као припадници ХОС-а.

19/09/2018 |  СРНА | РТРС

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић рекао је да очекује да би до краја септембра на подручју Озрена и Возуће требало да се изврши ексхумација ради проналаска посмртних остатака особа српске националности несталих у протеклом рату.

Перишић је рекао Срни да је Институт за нестала лица БиХ успоставио добру сарадњу са Тужилаштвом БиХ, те да у најскорије вријеме очекује да се издају налози за ексхумацијама српских жртава рата на подручју Посавине у Броду, Оџаку и Дервенти.

Возућани су масовно страдали од 10. до 24. септембра 1995. године, када је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 126 још трага