Институт за истраживање српских страдања у XX веку

среда, 18. сеп 2019 | BHRT | РТС

Интерпол је укинуо потерницу која је, на основу захтева Србије, расписана за ратним начелником Тузле Селимом Бешлагићем, преноси БХРТ. Потерница се односила на ратне догађаје 15. маја 1992. године у случају "Тузланска колона".

"Овим случајем бавило се и Тужитељство Босне и Херцеговине, али и надлежни правосудни органи Србије који су покренули процес и против Илије Јуришића. Јуришић је на крају у Београду правоснажном пресудом ослобођен оптужби за ратне злочине у вези са ‘Тузланском колоном'. Ми смо се надали да је тиме завршен процес, али су остале Интерполове потјернице, јер србијанско тужитељство није одустало од тужбе у вези са ‘Тузланском колоном", каже Бешлагић за БХРТ.

Дамир Крстичевић, некадашњи командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, данас министар одбране и потпредседник Владе Хрватске, до данас није одговарао за ратни злочин који је јединица под његовом командом починила пре тачно 24 године, усмртивши 81 српског цивила у избегличкој колони код Јајца, 13. септембра 1995. године.

Јуче је обележена годишњица овог страшног злочина који формално истражују тужилаштва и у Србији и у БиХ али суштински, како сазнајемо, никаквог помака у поступку нема. Од Хрватске рад на овом предмету нико ни не очекује, јер је став ове државе да су оптужнице против њених држављана – политичке.

Ово је само један у дугом низу ратних злочина над Србима за које нико никад није одговарао.

16/08/2019 | РТРС | СРНА

Полицијска управа Требиње поднијела је данас извјештај Тужилаштву БиХ против шест лица због ратног злочина над српским цивилима на подручју Чапљине 1992. године.

Лица чији су иницијали М.К, З.В, Т.С, Т.Ј, С.Е. и Д.С. осумњичена су да су 7. јуна 1992. године, у својству припадника Хрватских одбрамбених снага /ХОС/, кршећи правила Међународног хуманитарног права за вријеме рата, извршила наређења ХОС-а, организовала и напала српске цивиле који су бјежали из Чапљине, потврђено је Срни у Полицијској управи Требиње.

САРАЈЕВО, 30. ЈУЛА /СРНА/ - На подручју Јајца, на локалитету Царево поље, реализује се процес ексхумације и потраге за посмртним остацима особа несталих у протеклом рату, а, према прелиминарним информацијама, вјероватно је ријеч о несталим особама српске националности.

За сада су пронађени посмртни остаци двије особе, а процес ексхумације се наставља, саопштено је из Тужилаштва БиХ према чијем налогу и уз наредбу Суда БиХ се врши ексхумација.

Пронађени посмртни остаци биће превезени у капацитете предузећа Градско гробље Бањалука, гдје ће бити настављен процес судско-медицинске обраде и утврђивања идентитета.

10/07/2019 |  РТРС

Из Института за нестале особе БиХ саопштено је данас да су у засеоку Крстићи у мјесту Горња Смолућа, општина Лукавац ексхумирани некомплетни посмртни остаци најмање двије особе.

Према информацијама Института, претпоставља се да се ради о жртвама српске националности из протеклог рата за којима се трагало на овом подручју. Фрагменти костију жртава пронађени су на згаришту куће.

У саопштењу се додаје да ће посмртни остаци бити превезени у просектуру Градског гробља у Бањалуци ради судско-медицинске и криминалистичко-техничке обраде и узимања коштаних узорака за ДНК анализу.

Нинко ЂУРИЋ | 03. јун 2019 | Вечерње новости

Још није скинут мрачни вео са голготе сарајевских Срба који су брутално погубљени од 1992- 95. Страдање породице Комљенић довољан је разлог за нову темељну истрагу

САРАЈЕВО је, уз пакао у муџахединским логорима на Озрену и Возући (Завидовићи ФБиХ), једна од најсвирепијих српских клаоница на простору бивше ратом захваћене Југославије. Зато један од приоритета Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву треба да буде расветљавање мрачне истине о тачном броју брутално погубљених православаца и потом бачених у јаму Казани, једног од симбола страдања не само сарајевских Срба. До те истине може се доћи једино новом и темељитом ексхумацијом. Прво пребројмо поклане, па тек онда подигнимо спомен-плочу над тим српским стратиштем изнад званичне престонице БиХ.

БАЊАЛУКА, 3. ЈУНА /СРНА/ - Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да се на подручју Посавине налази велики број измјештених српских гробница.

"Постоје измјештене масовне српске гробнице на чије постојање је раније указао Нијаз Чаушевић Медо, бивши командир Интервентног вода ХВО-а чији су припадници у марту 1992. године починили злочине над српским цивилима у Сијековцу код Брода", рекао је Грабовац Срни.

Он каже да је највећи проблем то што Тужилаштво БиХ неће да покрене кривични поступак у вези са убиством 59 Рома 1992. године код Брода, чија су тијела пронађена у масовној гробници у Дубочцу.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 18. АПРИЛА /СРНА/ - Предсједник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић и шеф Канцеларије института за тражење несталих у Источном Сарајеву Српко Батинић посјетили су гробље у сарајевском насељу Ступ након сазнања да је на православном дијелу тог гробља у току рата укопано седам до осам војника српске националности.

"Човјек српске националности пренио ми је наводе Јагоде Трогрлић, која је у међувремену преминула, а која је живјела код цркве на Ступу, да је очевидац укопа српских војника на православном дијелу гробља на Ступу", рекао је Мандић Срни.

Он је напоменуо да је након реконструкције и проширења Ступске петље овај дио гробља доста уништен, те да ће се информисати ко сада газдује тим гробљем и ко је у то вријеме вршио укопавање.

13/01/2019 | РТРС | СРНА

Инспектор Управе МУП-а Републике Српске за сузбијање тероризма, екстремизма и истраге ратних злочина Симо Тушевљак изјавио је да предмет против министра одбране Хрватске Дамира Крстичевића и осталих оптужених за убиство више од 1.000 Срба у БиХ стоји у Тужилаштву БиХ од 2007. године и да ништа по том питању није урађено.

"Вечерње новости" подсјећају да се у извјештају МУП-а Српске упућеном Тужилаштву БиХ 2005. године, који је допуњен 2007. године, као осумњичени за ратне злочине на Србима на подручју Дрвара, Шипова, Петровца, Мркоњић Града, Бихаћа, Јајца и других западнокрајишких општина у септембру и октобру 1995. године, осим Крстичевића, наводе и Тихомир Блашкић, Станко Сопта, Марио Петровић и више Н.Н.лица.