Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

СТОТИНЕ ЛОГОРА - ОД ПОСЕБНИХ ПРОСТОРА ДО СТАНОВА

 

Приредио: Ненад ТАДИЋ    

 

БИЈЕЉИНА, 22. СЕПТЕМБРА (СРНА) - У трагичној судбини Срба у муслиманском дијелу Сарајева током рата посебно нечовјечну и веома сурову улогу имали су затвори и логори којих је, према обнарадованим подацима и приложеном адресару Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечености и међународног права, било 523.    
    Те логоре за Србе оснивале су муслиманске и хрватске војне или цивилне власти. Овим подацима се данас служи и Удружење логораша Републике Српске. Истина, не ријетко, подједнако трагична страдања доживљавали су и трепјели Срби, становници муслиманског дијела Сарајева, и у својим кућама, становима и радним мјестима.

МАСАКР НА ИГМАНУ

Приредио: Ненад ТАДИЋ

    БИЈЕЉИНА, 21. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Село Прачу у сарајевској општини Пале, у граничном подручју према Горажду, напале су и освојиле муслиманске оружане формације, припадници Армије БиХ, 9. октобра 1992. године у јутарњим часовима - убијено је више мјештана и избјеглица српске националности, а још више их је рањено и протјерано - наводи у књизи "Српска стратишта Сарајева" Миливоје Иванишевић....

    Лична имовина лица српске националности опљачкана је, а куће попаљене.

 

Жртве: 1) Мирко (Милан) Тодоровић, 1959; 2) Миломир (Рајко) Гутаљ, 1956; 3) Ранко (Жарко) Тодоровић, 1967; 4) Јован (Миладин) Станишић, 1967; 5) Петар (Раде) Новаковић, 1959; 6) Душан (Спасоје) Пелемиш, 1926; 7) Милија (Михајло) Лучић, 1925; 8) Миломир (Раде) Лучић, 1959; 9) Момчило (Симо) Дрвенџија, 1947; 10) Миладин (Урош) Живковић, 1947; 11) Миломир (Марко) Живковић, 1962.

 

 

 

 

УЖАС НА РОГОЈУ

 

    Срна ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли"; У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града; Оне податке који нису наведени у  фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.

 

Приредио: Ненад ТАДИЋ

 

БИЈЕЉИНА, 20. СЕПТЕМБРА (СРНА) -  Бројна убиства Срба у сарајевској регији на страни коју су држале муслиманске формације током ратних сукоба, али и на подручјима које су "држали" Срби  и на којима се гинуло током упада муслиманских формације, те од граната граната и  снајпера, а о којима у својој, именима и свједоцима поткријепљеној књизи пише Миливоје Иванишевић  - умногоме бацају савим другачију слику на оно што се дешавало у сарајевским општинама током ратних дејстава.

 

 

 

 

СТРАШНИ ЗЛОЧИНИ НА ЧЕМЕРНУ, У ЛЕДИЋИМА , НА ПАЛАМА...

    Срна ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли"; У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града; Оне податке који нису наведени у  фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.

Приредио: Ненад ТАДИЋ    

 

БИЈЕЉИНА, 19. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Миливоје Иванишевић у  књизи "Српска стратишта Сарајева", чије изводе Срна ексклузивно објављује, наводи случај "Требечај" (општина Трново - Сарајево)  у коме је извршен злочин над седам српских цивила током ратних сукоба 1992 -1995. године у БиХ.

 

 

 

 

 

 

Срна ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли"; У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града; Оне податке који нису наведени у  фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.


    Приредио: Ненад ТАДИЋ


    БИЈЕЉИНА, 18. СЕПТЕМБРА (СРНА) - У дијелу Сарајева под муслиманском управом током рата нестао је велики број српских породица - за неке од њих се зна и када су и како су страдале, али је вели број и оних о којима још нема никаквих сазнања, истиче Иванишевић.

    Многе данас још скривене гробнице, појединачне и масовне, познате су само муслиманским властима и егзекуторима. Та мјеста и њихове жртве се  већ више од деценију и по прикривају. Једино је неспорна чињеница да нема ни људи ни њихових тијела.