Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Београд 10. 12. 2012 | Срна
АБиХ - Монографија Тузланског корпуса

Други тузлански корпус тзв. Армије БиХ у својој монографији међу највеће победе убројао је уништавање на стотине српских села, као и убиство неколико хиљада српских цивила, тврди директор београдског Центра за истраживање злочина над Србима Миливоје Иванишевић.

РЕЗУЛТАТ "ПОБЕДЕ" КОЉАЧА Сахрана жртава из села Кравице

У "Есеју о муслиманским војним победама током рата 1992-1995" године, Иванишевић оцењује да са стратешке тачке та места нису имала никакав значај, јер се радило о малим српским селима и засеоцима, у којима су на свиреп начин углавном убијани српски цивили, старији људи, жене и деца. Иванишевић анализира податке из "Монографије Другог корпуса Армије БиХ", у којој су на око 500 страница евидентирани сви значајнији документи, догађаји и "победе" тог корпуса од формирања до краја рата, као и напади на српска села у десет општина - Братунац, Брчко, Градачац, Бановићи, Власеница, Калесија, Кладањ, Зворник, Сребреница и Тузла.

03. 12. 2012. 01:05h | Ј. Арсеновић - Вести

Одбрана Радована Караџића све чешће се суочава са проблемом да судско веће Хашког трибунала његовим сведоцима ускраћује право да говоре о страдањима Срба у Босни и Херцеговини, тврдећи да је то у конкретном предмету без значаја.

Хашки трибунал на све начине отежава одбрану бившег председника Републике Српске Радована Караџића

То нису једини проблеми на које наилазе људи ангажовани у одбрани бившег председника Републике Српске. Београдски адвокат Горан Петронијевић, координатор тима одбране Радована Караџића, каже за "Вести" да је очигледно да су тужилаштво и секретаријат Трибунала схватили да се први део одбране одлично развија и на све могуће начине покушавају да минирају одбрану ратног председника РС.

среда, 28 новембар 2012 13:33

Директор београдског Института за истраживање злочина над Србима Миливоје Иванишевић оцијенио је у изјави Срни да су за Хашки трибунал злочини над Србима табу тема.

Коментаришући одлуку Хашког трибунала да у процесу суђења некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу искључи свједочење бившег логораша Бранислава Дукића, Иванишевић је рекао да је то доказ увјежбаног стереотипа од почетка суђења.

"Трибунал нам тиме врло јасно ставља до знања да српске жртве нису предемт његовог интересовања", рекао је Иванишевић, аутор бројних књига и списа о страдању Срба на простору БиХ у протеклом рату.

Тема дана | 3. јул 2012. | 19:40

Драган Башовић

БЕОГРАД – У Сребреници током операција Војске Републике Српске 11. јула 1995. године није било припадника паравојне формације „Шкорпиони“ – каже за „Правду“ члан тима за одбрану Радована Караџића пред Хашким трибуналом Миливоје Бато Иванишевић.

Према томе, додаје он, мајор француске војне обавештајне службе који је пребегао у Белорусију са документима који наводно сведоче о улози „Шкорпиона“ у Сребреници и контроли западних обавештајних служби над њима, не може имати доказе који би то поткрепили.

На питање да ли су „шкорпиони“ били присутни у Сребреници јула 1995. године, Иванишевић каже:

- То није могуће. Био сам у Сребреници у време када је ВРС ослобађала тај део територије. Наше регуларне трупе не би дозволиле било каквим паравојним формацијама да се туда крећу.

Регион | Уредништво | februar 2, 2012 at 22:55

Разговарала Биљана Живковић

„Убили су ми муслимани оца и два стрица у Другом светском рату. Мајка Босиљка бринула је о нас четворо сирочади. Нисам ни сањао да ће крчаг нове балканске несреће однети живот мојих синова“, каже српски логораш за време рата у БиХ


Судбина Страхиње Живака, пензионисаног инжењера из Требиња, стала је до сада у девет књига . Неке су преведене на више светских језика. У свом граду Страхиња је жива легенда. И не постоји Србин у Босни и Херцеговини који није чуо за њега. Почетком несрећног рата у БиХ, тешко рањен доспева у Алијине казамате, и у једном од најгорих мучилишта, у „Централном затвору“, сазнао је да су му бранећи огњиште убијена двојица синова. Од туге његовој супрузи препукло је срце. У злогласном сарајевском затвору обећао је себи да ће преживети, да би сведочио о ономе што други неће, нити желе да признају, о злочинима муслиманске и хрватске војске над Србима.

Прошли сте невиђену личну Голготу, тамнујући у логорима Алије Изетбеговића. Трагедија ваше породице је несагледива. Рат у БиХ вам је отргао синове, који су страдали заједно са својим сународницима бранећи српско село у Општини Коњиц!

Слободана (34) и Велимира (30) сам изгубио 26. маја 1992. године, убијени су у селу Брадина са још педесетак Срба који су бранили нејач од многоструко бројније Алијине  хорде. За њихову смрт сам сазнао у сарајевском затвору. У историји села то је крвави датум. Брадина је својеврстан симбол страдања српског народа у последњем рату. Србима  наметнутом!