Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Ведрана Кулага Симић | 19.04.2023 | Глас Српске

САРАЈЕВО - У парламентарну процедуру на заједничком нивоу власти упућен је приједлог измјена Кривичног закона БиХ којим би, у случају да добије зелено свјетло, била стављена тачка на досадашњу праксу према којој је могуће затворску замијенити новчаном казном чак и у случају кад је ријеч о пресуди за ратни злочин.

Иза иницијативе стоји посланик СДП-а у Представничком дому Парламента БиХ Саша Магазиновић с којим јуче нисмо успјели ступити у контакт. Он је, с друге стране, у акту који је примљен у том парламентарном дому навео да се приједлог односи на казне за ратни злочин које не прелазе годину дана. Према његовим информацијама, до сада је забиљежено осам случајева током посљедњих пет година у којима је “откупљена” затворска казна.

- Могућност “отплаћивања” ратног злочина и “куповина слободе” у тим случајевима је неприхватљива. Без обзира на то што се ради о казнама до годину дана затвора и даље се ради о ратном злочину и то у будућности треба спријечити - истакао је Магазиновић.

СРНА | 21. 3. 2023.

БАЊАЛУКА, 21. МАРТА /СРНА/ - Уколико документација из архива Хашког трибунала буде похрањена у Сарајеву неће постојати могућност контроле њене евентуалне злоупотребе, изјавио је Срни вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Нуждић је, коментаришући захтјев бошњачког члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића да архивска грађа буде похрањена у БиХ, нагласио да је питање на који начин би представници Републике Српске уопште имали контролу над кориштењем те документације.

"Наравно да смо скептични када је у питању предаја документације у Сарајево јер досадашња искуства нас поучавају да не можемо бити сигурни на који начин, у ком обиму, те у које сврхе би била кориштена та документација", навео је Нуждић.

Срна | 08.03.2023 | Глас Српске

БАЊАЛУКА - Институт за нестала лица БиХ поднијеће у најскорије вријеме захтјев Тужилаштву БиХ за обављање ексхумација на више локација у општини Брод гдје постоје индиције да се налазе бројни посмртни остаци жртава српске националности у вези са ратним догађајима из 1992. године, каже члан Колегијума директора Института Никола Перишић.

- На том подручју завршено је деминирање терена и урађене су све предистражне радње - рекао је Перишић Срни.

Он каже да постоје индиције да се на више локација на подручју општине Брод налазе масовни посмртни остаци жртава српске националности у вези са ратним догађајима из 1992. године.

14/12/2022 |  РТРС | Аутор: СРНА

Предсједник Организације за тражење погинулих бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац тврди да се у приобалном појасу уз ријеку Саву у овом мјесту налази прикривена српска масовна гробница и очекује да Тужилаштво БиХ изда наредбу за пробно копање и деминирање.

Грабовац је рекао Срни да ова организација још трага за 38 несталих лица српске националности из Брода, од којих је највише цивила које су припадници Хрватске војске 1992. године заробили на кућном прагу или су нестали из хрватских логора за Србе у Посавини.

Он је подсјетио да је почетком новембра уз помоћ чланова ове организације пронађена лобања убијеног борца Војске Републике Српске из Брода Добривоја Којића.

УХАПШЕНИ ЗБОГ РАТНИХ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

13. 12. 2022 | Вечерње новости | С.Мишљеновић, М. Регоје

ПОЛИЦИЈСКИ службеници Агенције за истраге и заштиту данас су на подручју Сарајева и Горажда, ухапсили шест особа због основа сумње да су починили кривична дела ратни злочин против цивилног становништва, организовање групе људи и подстрекавање на кривична дела ратних злочина и повреде закона или обичаја рата прописана Кривичним законом БиХ.

ПРИПАДНИЦИ агенције СИПА ухапсили су јуче шест особа на подручју Сарајева и Горажда јер су под истрагом због ратног злочина почињеног у селу Јошаница код Фоче 19. де­цембра 1992. године, када је убијено 56 цивила српске националности, међу којима је било и жена и деце, саопштило је Тужилаштво БиХ.

Од нашег дописника  | Душанка Станишић | 10.11.2022 | Политика

Није одржано рочиште у случају „Добровољачка”, а ни у процесу против Рамиза Дрековића

Сарајево – Одлагање заказаних суђења, у предметима у којима су пред Судом БиХ у Сарајеву за злочине над Србима оптужени Бошњаци, није више никакав изузетак, већ је постало пракса. О томе сведоче бројни примери од раније, а и најновија два од јуче. Први је одгађање наставка суђења члану ратног Председништва РБиХ Ејупу Ганићу и још деветорици бивших војних и полицијских функционера РБиХ, опужених у предмету „Добровољачка”, а други је суђење ратном генералу Рамизу Дрековићу, кога оптужница терети за злочине над српским цивилима на подручју Калиновика.

12/09/2022 |  РТРС | Аутор: СРНА

Посмртни остаци најмање једне жртве протеклог рата пронађени су данас приликом ексхумације на Игману, а највјероватније је ријеч о лицу српске националности које је на овом подручју нестало 1993. године, саопштено је данас из Института за нестала лица БиХ.

Посмртни остаци ће данас, по окончању ексхумације на локалитету Мразиште, Велико поље, бити пребачени у костурницу "Свети Марко" у Миљевићима гдје ће услиједити њихова криминалистичко-техничка и судско-медицинска обрада.

ХРВАТЕ БОЛЕ ИСТИНЕ КОЈЕ САМ О ЊИМА ИЗНЕО 

14. 08. 2022 | Јованка Симић | Вечерње новости 

ЧИТАВ радни век посветио сам науци. Све то време био сам јој у сваком погледу одан, доследан, постојан и бескомпромисан.

Из идеолошких и политичких разлога то није увек било једноставно и лако. Није на мени да оцењујем да ли је то довољно. Али, нисам могао да урадим више но што сам урадио. Живим у уверењу да сам узорао неке бразде које ће млађе колеге моћи да продубе, прошире и допуне, а ако треба, и исправе.

У препознатљивом господственом маниру прожетом здравом дозом скромности, али и бритком концентрацијом, нетипичном за човека који је прошлог месеца навршио деведесету, овим се речима академик, историчар проф. др Василије Крестић, у разговору за "Новости", осврнуо на недавну вест да је ИК "Православна реч" из Новог Сада, уз подршку Покрајинске владе објавила његова изабрана дела у 15 књига и тако крунисала његов шездесетогодишњи научноистраживачки рад на пољу националне историографије.