Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Selma Boračić Mršo| 15. марта 2023 | Detektor.ba

На суђењу за злочине почињене на подручју Орашја, свједоци Одбране говорили су о успостављању линија одбране у Орашју те рекли како су на копању ровова и траншеја били ангажовани сви који нису били војно способни.

Маријан Клаић, који је почетком рата био је командант противдиверзантског вода Територијалне одбране (ТО) Орашје, а потом начелник инжињерије 106. орашке бригаде, навео је како је његова јединица имала два задатка, а то је рад с минско-експлозивним средствима и утврђивање линија, али да он није командовао јединицама, већ учествовао само савјетодавно.

“Свака чета имала је свог командира и он је одређивао гдје ће се формирати линија, да ли му треба додатно људи да копају ровове”, рекао је свједок.

Selma Boračić Mršo | 8. марта 2023 | Detektor.ba

У наставку суђења за злочине почињене на подручју Орашја, свједок Одбране испричао је како је цивилна полиција осигуравала село Букова Греда приликом акције одузимања оружја, те да су у акцији учествовале још двије јединице, Војна полиција и јединица из Хрватске.

На позив Одбране првооптуженог Ђуре Матузовића, у Државном суду је саслушан Мехо Делић, помоћник команданта Полицијске станице у Орашју, који је 2018. године саслушан и као свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине.

Свједок је испричао да је једно јутро, долазећи на посао, испред Полицијске станице видио групу војника из Хрватске, а да им је потом командант Марко Доминковић рекао да иду у акцију одузимања нелегалног оружја у селу Букова Греда, у којем су, како је навео свједок, живјели пола Хрвати, а пола Срби.

Selma Boračić Mršo | 22. фебруара 2023 | Detektor.ba

На суђењу за злочине почињене на подручју Орашја, свједок Одбране изјавио је да је јединицама Војне полиције од маја 1992. командовала Хрватска војска, која се питала и за одвођење заробљеника на копање траншеа.

Звонко Баотић испричао је да  је прво формирана Територијална одбрана (ТО), која је касније прерасла у бригаду Орашје, састављену од два батаљона, а којом је командовао Ђуро Матузовић.

Свједок је рекао да је 29. априла 1992. почео напад на Орашје, односно на село Видовице, те су се они морали повући након три дана пружања отпора.

09/11/2022 | РТРС | Аутор: СРНА

Туњо Криштић данас је у наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране (ХВО) оптуженим за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, рекао да је у априлу 1992. године већи дио српског становништва изашао из Орашја, те да су код Савског насипа постављене барикаде.

Криштић, који је био директор предузећа "Полинорд" у Орашју, као свједок одбране првооптуженог и као непосредни учесник, навео је да је тадашње Предсједништво БиХ донијело одлуку о формирању јединица Територијалне одбране (ТО).

- У Орашју смо формирали двије јединице, те одређену формацију резервне полиције - рекао је свједок и додао да је након тога, по одлуци Предсједништва БиХ, формирано ратно Предсједништво општине, те да је као његов члан одређен да преговара с представницима Срба.

19/10/2022 | РТРС | Аутор: СРНА

У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптуженима за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, најављено је из овог суда.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те припадници војне полиције.