Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 6. МАРТА /СРНА/ - У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ рекао је да је, због страха за живот, морао научити текст који је написао командир логора у Доњој Махали Перо Винцетић звани Коњ и пред страним новинарима изјавити да је учествовао у нападу на село Видовице у којем је сјекиром убио старицу.

Свједок, који није желио да му се име и фотографија јавно објаве, потврдио је да је био мобилисан у резервни састав ЈНА, али да није учествовао у нападу, да не зна детаље шта се тамо догађало и да није починио никакав ратни злочин.

Испричао је да су га са Сенаидом Љутићем и Максом Гајићем 2. маја 1992. године на улазу у Видовице заробили полицајац Жељко и двојица његових комшија, након чега су их одвели у неку шупу у Доњој Махали гдје су били затворени десетак дана.

САРАЈЕВО, 27. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У наставку суђења десеторици оптужених за злочин над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Нада Митровић рекла је да је од Пере Божића чула да је њен стриц Игњо Арсенић, са којим је био затворен у Доњој Махали, био страшно претучен и да је још био жив када су га војници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ убацили у врећу.

Митровићева је рекла да је са мајком била у Брчком, а да су отац и стриц остали у Вучиловцу у којем су живјели Срби до његовог пада 12. децембра 1992. године.

Она је испричала да је сутрадан код њих дошао отац "сав блатњав и не баш при себи".

06/02/2019 |  РТРС

Нова бламажа бх правосуђа. Један од кључних свједока у предмету Ђури Матузовићу и деветорици припадника ХВО и полицијских снага, оптужених за ратне злочине над Србима у Орашју, одбио је да свједочи.

Предсједник Удружења логораша Модриче и регије Посавина Владо Драгојловић вјерује да је свједок подмићен разним донацијама и погодностима да не би говорио о свом страдању и убиству брата. С друге стране, Петар Мојић одрекао се статуса заштићеног свједока и проговорио је јавно о тортурама и убиствима Срба у Орашју.

Од маја до августа 1992. Петар Мојић био је у заробљеништву ХВО-а, највише у импровизованом логору у Доњој Махали, општина Орашје. Од батина кожа затвореника била је црна, свједочи Мојић који се сјећа да су их тјерали у ријеку Саву.

06/02/2019 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Петар Мојић изјавио је да га је у логору у Основној школи у Доњој Махали, између осталих, премлаћивао један од најгорих војних полицајаца, Мато Живковић звани Ракијица.

Мојић је данас у Суду БиХ рекао да га је из посебне просторије у којој је био затворен са око 60 Срба из Орашја Ракијица изводио у учионицу у којој су биле палице, бејзбол палице, шприцеви, ињекције.

- Тукао ме столицом без наслоњача и палицама по леђима, рукама, ногама, а најтеже ми је било када ме ударао по прсима јер од рођења имам урођену ману грудног коша. Ударао ме 15, 20 минута, што је било нешто краће у односу на друге затворенике - свједочио је Мојић.

САРАЈЕВО, 30. ЈАНУАРА /СРНА/ - Свједок Вељко Пекић рекао је у наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године да је његов брат Лука од посљедица мучења преминуо у логору у Доњој Махали, а да су Слободан Пантић и Цвијетин Максимовић касније спомињали да су Луку тукли и мучили Мато Живковић звани Ракијица, извјесни Марко и Пера Винцетић звани Коњ.

Пекић, свједок Тужилаштва БиХ, испричао је да је Луку посљедњи пут видио 17. или 18. маја 1992. године, када су га на пункту у Доњем Ракићу заробили припадници ХВО-а и одвели у логор у Доњу Махалу.

Он је додао да је од Слободана и Цвијетина, који су затворени неколико дана прије Луке, чуо да су га тукли више него остале, а да тада нису знали ко је то радио.

"Када су размијењени, рекли су ми да су Луку сјекли по бедрима, по ранама посипали со, забијали му шрафцигер у шаку. Касније су у вези са тим спомињали неког Живковића Ракијицу, неког Марка и Перу Винцетића", истакао је Вељко Пекић.