Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

CNN: У дугој историји Срба, како би сте дефинисали ову сад кризу која је створена овим огромним бројем ибјеглица из Крајине?

 

РМ: Већ почињемо са интервјуом..

CNN: Само да почнете за конференцију.

РМ: У реду. Српски народ је вјековима живио на просторима са којих је протјеран. На простору Републике Српске Крајине су веома стари манастири Српске православне цркве. Неки су старији од хиљаду година. И на простору Далмације, Лике, Баније и Кордуна српски народ је најстарији народ, који је ту насељен и настањен. И за то имају одговарајући историјски и научни докази. Егзодус српскога народа са њихових вјековних огњишта је можда једна од највећих трагедија српског народа у цјелини. Можда се може мјерити са трагедијом српског народа 1915. године када је његова војска морала да напусти Србију, али се уз помоћ савезничких армија након четири године крвавог рата вратила на своја огњишта. Ова трагедија је већа ради тога што се дешава нажалост крајем 20. вијека. Нажалост, дешава се не пред очима међународне заједнице и свјетске јавности јер смо због блокаде и сатанизације изоловани били, тако да нисмо нашу трагедију, наше патње, ни о овоме рату, па ни огромни егзодус прикажемо свету. Не ради тога да нас сажаљева, већ да истину види.

 

 

Преносимо ексклузивни интервју који је генерал Ратко Младић дао америчкој телевизијској мрежи CNN августа 1995. године, а који је објавио интернет сајт Восток.рс 

 

 

Мени је ово први рат, а неки од мојих страних колега који су овде били у мисијама, иза себе имају дванаест или више ратова. Никад нису ратовали на својој земљи, а мени визирају пут за Хаг – генерал Ратко Младић

 

http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=11193

понедељак, 22. авг 2011, 20:31 -> 21:32

 

Одлука о изручењу Азре Башић у Босну и Херцеговину биће донета на судском рочишту у САД 7. новембар. Башићева је осумњичена за ратне злочине над Србима током рата у БиХ.

Судско рочиште о екстрадицији хрватске држављанке Азре Башић која живи у Кентакију у САД, а осумњичена је за ратне злочине над Србима током рата у БиХ, заказано је за 7. новембар, преноси агенција АП.

 

Судија Роберт Виер из Лексингтона рекао је на рочишту да он треба да донесе одлуку да ли би налог за екстрадицију 52-годишње Азре Башић требало одбацити или прихватити.

 (Историјски час поводом седамдесетогодишњицице усташког покоља на Гаравицама код Бихаћа)

 

На спомен-обиљежју Гаравице код Бихаћа у суботу 6. августа, одржан је помен и комеморација у знак сјећања на више од 12.000 невино убијених Срба са бихаћког подручја које су 1941. године убиле усташе.


 
Драга браћо и сестре, потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља  од прије седамдесет година, поштовани гости, помаже Бог!

 

Сабрасмо се данас овдје са свих страна у Гаравицама  мрачним и крвавим,  да одржимо помен на четрнаест и по  хиљада Срба бихаћког среза звјерски уморених  у страшном усташком покољу 1941. године.  Сви они скончаше свој овоземаљски живот  као  мученици и жртве   шовинистичке и вјерске мржње хрватско-муслиманских усташа, по  јендецима, јарковима и барама гаревичким - само зато што  бијаху српске националности и вјере православне.

Скуписмо се ево  да с Божијом помоћи обавимо општи парастос и комеморацију пострадалимa јер не смијемо да дамо забораву злочин геноцида почињен над невиним српским народом општина Бихаћ, Бос. Крупа, Цазин, Велика Кладуша, Босански Петровац и околних мјеста Лике и Кордуна ни свету крв мученика проливену само зато што се крстише са три прста.

 

 

Можете преузети публикацију Института за истраживање српских страдања у 20. веку која садржи попис највећих масовних злочина које су муслиманске и хрватске снаге починиле током августа месеца од 1992. до 1995. године.

 

Публикацију Масовни злочини августа месеца приредила је Драгана Гавриловић.

 

 

   Masovni zlocini avgusta meseca 1992-1995. (216.67 kB)

 

 

 

Можете преузети публикацију Института за истраживање српских страдања у 20. веку која садржи попис највећих масовних злочина које су муслиманске и хрватске снаге починиле током јула месеца од 1992. до 1995. године. 

 

Публикацију Масовни злочини јула месеца приредила је Драгана Гавриловић.    

 

 

 Masovni zlocini jula meseca 1992-1995. (2.8 MB)