Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Храсница (Илиџа) arrow Зукановић и остали: Смртни случај у Дому културе у Храсници
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Зукановић и остали: Смртни случај у Дому културе у Храсници Штампај Пошаљи
Четвртак, 11 јун 2026
Emina Dizdarević Tahmiščija | 9. juna 2026 | Detektor

На суђењу за злочине у Храсници, Соколовић-Колонији и Бутмиру, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је рекао да је затвореницима српске националности, по налогу начелника ратне болнице, доносио лијекове и пружао медицинску услугу.

Халим Лојо се присјетио да се у Храсници формирала ратна болница и да је његов задатак био да помогне цивилима и рањеницима, с обзиром на то да је радио у Заводу за здравствену заштиту радника Фамоса.

Казао је да је први командант Територијалне обране у Храсници био Мехо Хоџић, а касније га је замијенио Енес Зукановић. Послије Зукановића, свједок је рекао да мисли да је дошао Фикрет Превљак.

“Познато ми је да је био притвор у Храсници. Он је био негдје између небодера. Нисам ту улазио, нисам имао потребу. (…) Притвор је послије био у недовршеној згради близу ратне болнице. Колико сам видио, били су затворени цивили српске националности. Ја сам по налогу начелника ратне болнице ишао да им дам лијекове, измјерим притисак”, присјетио се Лојо.

Како је рекао, цивили су му изгледали нормално, али су били повучени и није имао комуникацију с њима.

Казао је да је у Дому културе био смртни случај, када је изнад бине лежао мртав човјек који се презивао Говедарица и који је радио у Фамосу. Лојо је испричао да му је тада човјек у униформи Хрватског вијећа обране војничким продорним гласом наредио да оде и провјери је ли тај човјек мртав, за којег је касније сазнао да му је надимак Јаблан.

Одговарајући на унакрсна питања, Лојо је казао да не зна ко је све био смјештен у недовршеној згради и да није видио списак особа. Потврдио је да је Пљевљак од аугуста 1992. био командант Четврте витешке бригаде.

Свједок је рекао да је Јаблан био припадник Хрватских одбрамбених снага (ХОС). На додатно питање Тужилаштва како зна да је Јаблан био припадник ХОС-а, свједок је рекао да не зна.

Енес Зукановић, Фикрет Превљак, Емир Реџовић, Вахид Алађуз, Мустафа Гегај, Мујо Ватреш, Вахид Мухаремовић, Мирсад Тузлак и Сенахид Годињак оптужени су за незаконито затварање, убиства и злостављање цивила у објектима који су имали карактер логора, као и приликом одвођења на принудне радове у периоду од 1992. до 1995. на подручју Храснице, Соколовић-Колоније и Бутмира.

Тужилаштво је прочитало исказ преминулог свједока Ратка Бокуна у којем је описао како га је 5. маја 1992. заробила Војна полиције и убацила у возило у којем се онесвијестио. Када се пробудио, сазнао је да се налази у Дому културе. Одатле је одведен у подземне гараже, гдје су услови били грозни.

“Током боравка у гаражама обављали смо тешке принудне радове. Најтеже је било износити воду из гаража. Послије сам пребачен у Основну школу ‘Алекса Шантић’… Извођен сам на принудне радове”, прочитано је у исказу.

Свједок је навео да су извођени у фискултурну салу гдје су редовно тучени, те је описао како су га једном држали у зраку – један га је држао за ноге, а други за рамена, док га је трећи ударао по ногама, након чега се онесвијестио.

Казао је да је један затвореник умро њему на рукама, а било је још особа које су преминуле у Основној школи. Бокун је у прочитаној изјави рекао да је касније пребачен у подрумске просторије зграде у близини самачког хотела. Ту су спавали на поду, а услови су се поправили након обиласка УНПРОФОР-а.

Зукановићева бранитељица Сабина Мехић је рекла да је овај свједок направио више временских неслагања и не одговара ономе што је наведено у оптужници, док је Пљевљакова бранитељица Нина Карачић навела да овај свједок није наведен као оштећени у чињеничном опису оптужнице, а исказ је супротан материјалним доказима Тужилаштва.

Прочитан је исказ преминуле свједокиње Равијојле Ждралић у којем је навела да је њен комшија Ратко Кујунџић често премлаћиван и да јој је долазио на превијање, јер је радила у амбуланти, док је за Максима Шољића рекла да је био у радном воду, а брзо је одведен у затвор. Чула је да се објесио од радијатор и да су му биле поломљене руке и ноге.

“Чули смо да је Мустафа Гегај одвео Максима Шољића у затвор. Максим је рекао да га је он испитивао. (…) За породицу Папучић чула сам да су притворени и убијени у затвору. (…) Моја јетрва је била осам мјесеци у затвору”, стоји у исказу.

Адвокатица Карачић је рекла да је ово класичан “рекла-казала” исказ. Гегајев бранилац Сенад Пизовић је рекао да је овај исказ ирелевантан и нема ништа инкриминирајуће. Како је казао, Гегај за ово није оптужен.

Наредно суђење је заказано за 7. јули.





AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >