| Зукановић и остали: У притвору су били они који нису слушали – Храсница |
|
|
| Среда, 15 април 2026 | |
|
Emina Dizdarević Tahmiščija | 14. aprila 2026 | Detektor
У наставку суђења за злочине у илиџанским насељима Храсница, Соколовић-Колонија и Бутмир, свједок Тужилаштва БиХ је казао да су у притворским просторијама били и припадници српске националности, због посједовања нелегалног оружја или радиостаница, и да су вођени на радове.
Нермин Халиловић је испричао да га је Секретаријат народне одбране у септембру 1992. обавијестио да се јави у војнички притвор у Храсници као замјеник управника, и да је на тој позицији остао до краја 1994. године. Свједок је рекао да није видио наредбу да се именује на ову позицију.
Према његовим ријечима, притвор је у почетку био код командом Територијалне одбране, а послије је прешао у војну власт, односно Четврте моторизоване бригаде. Навео је да је притвор у почетку био смјештен између два небодера, у подземним гаражама.
“У притвору су били припадници српске националности, војници, цивили. Редом, ко није слушао (…) Припадници српске националности су били из Храснице и Соколовић-Колоније. Како сам чуо, били су ту због посједовања нелегалног оружја, радиостаница. То знам од управника”, навео је Халиловић и додао да су се извјештаји почели писати војној безбједности када је за управника дошао Зијад Гарић.
Изјавио је да је начелник војне безбједности био Вахид Алађуз, који је, према његовим ријечима, неколико пута долазио са управником, али с њим није комуницирао. Командант Четврте моторизоване бригаде је био Фикрет Превљак, казао је.
Како је рекао, управник је добио наредбу да се затвор измјести у насеље Ковачи, у зграду, због лоших услова. Притвор у згради је био у подрумским просторијама, гдје су биле три до четири велике просторије и десетак мањих, описао је, додавши да су припадници српске националности били у великим просторијама.
“Срби су били мушког пола, седам-осам женског. Био је један малољетник. Србе су обезбјеђивали стражари, припадници Армије БиХ. Њихов распоред управник прави (…) Обезбјеђивали су послове кад су ишли на рад, сви иду на рад. Осим на радове, није било извођења осим на купање”, изјавио је Халиловић.
Њему је предочена изјава из истраге у којој је навео да су вођени на саслушање у војну безбједност, на шта је свједок потврдно одговорио.
Казао је да су затвореници вођени на радове копања траншеја, према “Фамосу”, Которцу, те да су правили мост. У изјави из истраге је прочитано да су се радови изводили на првим борбеним линијама и да су вођени искључиво заробљеници српске националности. Свједок је рекао да су вођени до борбених линија, као и да су сви вођени.
Изјавио је да је било неколико случајева када су припадници српске националности смртно страдали на радовима.
Говорећи о својој улози, казао је да је обезбјеђивао медицинску заштиту за притворенике, три оброка дневно, услове, ћебад, те топле и сигурне подрумске просторије, јер је гранатирање било неселективно.
О односу стражара према затвореницима, свједок је рекао да је био добар и коректан те, колико зна, нису их тукли, добијали су храну, ишли у тоалет, као и на купање. Прочитана му је изјава из истраге гдје је казао да је начуо у неколико наврата да је било злостављања у ноћним сатима, на шта је свједок рекао да је начуо и да је од затвореника добио негативан одговор.
Описао је да је једном насилно дошао Зијо Чатић с неколико момака и да су тукли затворенике, а кад је он дошао, видио је на њима повреде, те им је указана медицинска помоћ.
“Фикрета у просторијама притвора нисам видио. Једном сам га видио испред, директно није ушао”, рекао је свједок, док је прочитано да је у истрази казао да га је видио два пута.
Халиловић је појаснио да га је први пут видио прије него се уселио у нови притвор, док је за други пут чуо, али да није видио.
Енес Зукановић, Фикрет Превљак, Емир Реџовић, Вахид Алађуз, Мустафа Гегај, Мујо Ватреш, Вахид Мухаремовић, Мирсад Тузлак и Сенахид Годињак оптужени су за незаконито затварање, убиства и злостављање цивила у објектима који су имали карактер логора, као и приликом одвођења на принудне радове у периоду од 1992. до 1995. на подручју Храснице, Соколовић-Колоније и Бутмира.
Одговарајући на унакрсна питања, свједок је рекао да је у Храсници постојала цивилна власт, да је Црвени крст долазио у притворске просторије те да су регистровали припаднике српске националности и разговарали с њима без присуства чувара.
Осим инцидента када је дошао Чатић с неколико момака, свједок је казао да није видио да су затвореници српске националности тучени и малтретирани. Описао је да су притворске просторије имале прозоре који су били затворени врећама од пијеска због безбједности те да се због свих препрека не може чути у подруму. За све просторије које су кориштене у згради, свједок је потврдио да су имале врата која су се закључавала.
Суђење се наставља 27. априла.
|
| Следећи > |
|---|
