Институт за истраживање српских страдања у XX веку

09.04.2026 | Глас Српске

Нада Радоман Томанић, оптужена за језиво психичко и физичко злостављање српских цивила током рата у Босни и Херцеговини, осуђена је у сриједу на 30 мјесеци затвора због лагања имиграционим властима о својој прошлости како би добила држављанство САД.

Нада Томанић, која је готово деценију радила у складишту прехрамбене робе док је живјела у Хартфорду и стицала држављанство, била је дио озлоглашене специјалне јединице „Зулфикар“ Армије Босне и Херцеговине, која је чувала заробљенике на планини Игман у централној Босни и Херцеговини током бруталних борби које су услиједиле након распада Југославије.

Бивши затвореници, који би свједочили против Томанићеве да није признала кривицу за имиграциону превару, рекли су истражитељима да је, између осталог, била дио групе чувара који су на смрт претукли затвореника по имену Јадранко Главаш.

„Лично сам видио, сопственим очима, како га Нада Томанић шамара по лицу, шутира ногама у главу, препоне и груди, и псује му четничку мајку док је он, Јадранко Главаш, лежао на поду јер због задобијених повреда није могао да устане“, навео је један од затвореника, према тужилачким документима.

„Тачније, она је чувала затворенике и учествовала у овим злостављањима, тукући их песницама, чизмама, даском димензија 2×4, палицом и пушком, и присиљавајући их да међусобно врше орални секс. Такође је присиљавала притворенике да је додирују по грудима и питала их да ли желе да имају сексуалне односе с њом. Без обзира на њихов одговор, тукла их је“, написао је тим федералних тужилаца у биљешци за судију Окружног суда САД Кари А. Дули.

Прије рочишта у сриједу у Бриџпорту није било јасно каква ће казна бити изречена Томанићевој.

Савјети федералних смјерница за изрицање казни који су важили 2012. године, када је Томанић признала да је лагала да би добила држављанство, нису садржавали појачање казне за кршења људских права. Те смјернице су предлагале казну до највише шест мјесеци.

Канцеларија америчког тужиоца је аргументовала да судија Дули треба ретроактивно примијенити новије смјернице за изрицање казни које предвиђају дуже казне у случајевима када будући имигранти лажу властима како би прикрили ратне злочине или слична дјела. Влада је тражила казну од 108 мјесеци.

Тужилаштво је навело да су федерални судови на другим мјестима ретроактивно примијенили нове смјернице да изрекну казне од 36 мјесеци за мучење у Етиопији, 10 година за злостављања током грађанског рата у Либерији, и 57 односно 63 мјесеца у још два случаја у Босни.

Адвокат одбране Томанићеве, Џ. Патен Браун Трећи, затражио је условну казну из више разлога, тврдећи да је у вријеме рата била млада жена коју су против њене воље увукли у изузетно бруталан сукоб. Придружила се Армији Босне и Херцеговине са 21 годином, која је бранила територију у конфликту у којем су сви учесници били укључени у такозвану „етничку чистку“, покушај истребљења људи различитих вјерских или етничких припадности.

„Овај историјски контекст обликовао је окружење у којем је госпођа Томанић била изложена егзистенцијалним пријетњама својој заједници и свом животу, и она, као и безброј других, одговорила је придруживањем (Босанској) војсци у одбрани себе, својих породица, својих пријатеља и Републике Босне и Херцеговине“, написао је Браун у биљешци суду.

Томанићево држављанство је већ одузето и без обзира на изречену казну, суочавала се са депортацијом у своју матичну земљу. У Сједињене Америчке Државе је примљена 1997. године.

Процес против ње трајао је више од три године. На самом крају, у новембру, изнијела је признање кривице након што је влада почела да доводи бивше затворенике са Балкана као свједоке на суђењу. Она негира умијешаност у пребијање до смрти Јадранка Главаша, тврди да је њено понашање било подстицано или наређено од стране надређених и, према документу тужилаштва, рекла је да је „постиђена, посрамљена и кајем се због свог учешћа у рату који је био наметнут њој и остатку земље“, пише Сербијан тајмс.