Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал arrow Јежестица
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Јежестица Штампај Пошаљи
Уторак, 03 април 2007
Индекс чланака
Јежестица
Страна 2
 
 
Јежестица, у општини Братунац. Ово чисто српско и доста велико село поново је доживело трагедију на православни Божић, 7 јануара 1993. И у овом нападу, као и у оном од 8. августа 1992, страдао је велики број мештана Јежестице. Реч је пре свега о цивилним лицима српске националности и њиховим најближим који су покушавали да одбране село.
 
У походу на Јежестицу предњачили су муслимани суседног Јаглића, а са њима и становници осталих околних муслиманских села који су још од пролећа били сврстани у формације Патриотска лига, Зелене беретке и остале јединице оружаних снага Армије БиХ. После овог њиховог похода Јежестица је спаљена, скоро сравњена са земљом, опљачкана и опустошена не само од војника, већ још више од чланова њихових породица, односно муслиманских цивила са подручја Јаглића, Церске, Побуђа, Коњевић Поља, Касабе и других околних, углавном мањих, села и заселака братуначке и суседнних сребреничке и власеничке општине.

Жртве: 1) Видосава (Микаила) Тришић, 1946; 2) Радојко (Љубомир) Богичевић, 1954; 3) Војислав (Љубомир) Богичевић, 1949; 4) Мило (Стојан) Јокић, 1926; 5) Радомир (Вујадин) Јовановић, 1959; 6) Ратко (Драгомир) Миладиновић, 1959; 7) Ђорђо (Драгомир) Миладиновић, 1958; 8) Недељко (Милорад) Милановић, 1937; 9) Драган (Недељко) Милановић, 1970; 10) Милован (Ристо) Остојић, 1949; 11) Митар (Ристо) Остојић, 1934; 12) Крстивоје (Владимир) Ђукановић, 1935; 13) Бошко (Милош) Ђукановић, 1928; 14) Невенка (Ристо) Ђукановић, 1946; 15) Драго (Павле) Лазић, 1913. и  16) Гордан (Цвијетин) Николић, 1958.

Одговорни за злочине: Насер (Џемал) Орић, 1967. из Поточара; Зулфо (Салко) Турсуновић, 1931. из Сућеске; Ферид (Авдо) Хоџић, 1959. Друм-Власеница; Бећир (Јакуб) Меканић, 1957. Бешић-Власеница; Шемсудин (Смајкан) Салиховић, 1964. Маћеси-Власеница;  Неџад (Рамо) Бектић-Поручник, 1969. из Карачића; Хакија (Хусеин) Мехољић, 1949. из Сребренице; Сафет (Бајро) Омеровић "Миш" из Вољавице; Веиз (Вехбија) Шабић, 1966. из Урковића; Незир Зебрић из Глогове; Шефик (Шериф) Ахметовић из Глогове; Мустафа Голић из Глогове; Есма (Ибиш) Киверић, 1951. из Бјеловца; Мирсад (Шабан) Сулејмановић, Скугрићи-Власеница; Јунуз (Осман) Мехић, 1958. из Јагодња; Ејуб (Латиф) Голић "Љубо", 1958. из Глогове; Фикрет Мустафић из Братунца; Мурат Авдић; Мухамед Јахић из Братунца; Мурат Дурић; Муниб Бећировић, Неђељиште-Власеница; Фадил Шахбаз из Братунца; Шабан (Шахбаз) Муминовић, Урковићи; Мушан (Мехо) Османовић, 1967. Маћеси-Власеница; Заим Мехић; Мехо (Мушан) Алић, 1960. Маћеси- Власеница; Абид Орловић из Братунца; Ћамил Муратовић из Глогове; Хамед (Дервиш) Османовић, 1961. Побуђе; Сулејман (Ибро) Мујчиновић, 1957. Побуђе; Фадил (Хасан) Дедић, 1961. Коњевић Поље; Есад Ибишевић из Глогове; Мујо Омеровић из Каменице-Зворник; Садик (Ахмет) Омеровић, 1967. из Глогове; Велид (Вехбија) Шабић, 1964. из Урковића; Кадрија (Сејфо) Јусић, 1960. из Вољавице;  Шабан (Хасиб) Бектић из Братунца; Екрем (Нуриф) Мехмедовић из Вољавице; Кадир (Алија) Хамидовић из Глогове; Бајро Османовић из Братунца; Шећо (Хамед) Делић, 1954. из Глогове; Мухамед Чикарић из Каменице, и др.

Сведоци:

Извори: СРЈ:"Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у источној Босни (оп. Братунац, Скелани и Сребреница) против српског народа од априла 1992. до априла 1993.", поднет СБ ОУН 2. јуна 1993; Боро Милановић "Крвави Божић", Магента, Београд 2000; Миливоје Иванишевић: "Хроника Нашег гробља", Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права, Београд, 1994; Противтужба СРЈ поднета Међународном суду правде у Хагу за злочине геноцида учињене према Србима у бившој југословенској републици БиХ "Српске жртве општине Братунац - претходни резултати" Центар за истраживање злочина над српским народом, 1998.  Београд; МирославТохољ: "Црна књига", Светигора, Цетиње, 2000. том 2, стр. 225.
 
 
AddThis Social Bookmark Button


 
< Претходни   Следећи >