Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал arrow Јежестица
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Јежестица Штампај Пошаљи
Уторак, 03 април 2007
Индекс чланака
Јежестица
Страна 2
 
 
Јежестица, у општини Братунац. Ово чисто српско и доста велико село поново је доживело трагедију на православни Божић, 7 јануара 1993. И у овом нападу, као и у оном од 8. августа 1992, страдао је велики број мештана Јежестице. Реч је пре свега о цивилним лицима српске националности и њиховим најближим који су покушавали да одбране село.
 
У походу на Јежестицу предњачили су муслимани суседног Јаглића, а са њима и становници осталих околних муслиманских села који су још од пролећа били сврстани у формације Патриотска лига, Зелене беретке и остале јединице оружаних снага Армије БиХ. После овог њиховог похода Јежестица је спаљена, скоро сравњена са земљом, опљачкана и опустошена не само од војника, већ још више од чланова њихових породица, односно муслиманских цивила са подручја Јаглића, Церске, Побуђа, Коњевић Поља, Касабе и других околних, углавном мањих, села и заселака братуначке и суседнних сребреничке и власеничке општине.

Жртве: 1) Видосава (Микаила) Тришић, 1946; 2) Радојко (Љубомир) Богичевић, 1954; 3) Војислав (Љубомир) Богичевић, 1949; 4) Мило (Стојан) Јокић, 1926; 5) Радомир (Вујадин) Јовановић, 1959; 6) Ратко (Драгомир) Миладиновић, 1959; 7) Ђорђо (Драгомир) Миладиновић, 1958; 8) Недељко (Милорад) Милановић, 1937; 9) Драган (Недељко) Милановић, 1970; 10) Милован (Ристо) Остојић, 1949; 11) Митар (Ристо) Остојић, 1934; 12) Крстивоје (Владимир) Ђукановић, 1935; 13) Бошко (Милош) Ђукановић, 1928; 14) Невенка (Ристо) Ђукановић, 1946; 15) Драго (Павле) Лазић, 1913. и  16) Гордан (Цвијетин) Николић, 1958.

Одговорни за злочине: Насер (Џемал) Орић, 1967. из Поточара; Зулфо (Салко) Турсуновић, 1931. из Сућеске; Ферид (Авдо) Хоџић, 1959. Друм-Власеница; Бећир (Јакуб) Меканић, 1957. Бешић-Власеница; Шемсудин (Смајкан) Салиховић, 1964. Маћеси-Власеница;  Неџад (Рамо) Бектић-Поручник, 1969. из Карачића; Хакија (Хусеин) Мехољић, 1949. из Сребренице; Сафет (Бајро) Омеровић "Миш" из Вољавице; Веиз (Вехбија) Шабић, 1966. из Урковића; Незир Зебрић из Глогове; Шефик (Шериф) Ахметовић из Глогове; Мустафа Голић из Глогове; Есма (Ибиш) Киверић, 1951. из Бјеловца; Мирсад (Шабан) Сулејмановић, Скугрићи-Власеница; Јунуз (Осман) Мехић, 1958. из Јагодња; Ејуб (Латиф) Голић "Љубо", 1958. из Глогове; Фикрет Мустафић из Братунца; Мурат Авдић; Мухамед Јахић из Братунца; Мурат Дурић; Муниб Бећировић, Неђељиште-Власеница; Фадил Шахбаз из Братунца; Шабан (Шахбаз) Муминовић, Урковићи; Мушан (Мехо) Османовић, 1967. Маћеси-Власеница; Заим Мехић; Мехо (Мушан) Алић, 1960. Маћеси- Власеница; Абид Орловић из Братунца; Ћамил Муратовић из Глогове; Хамед (Дервиш) Османовић, 1961. Побуђе; Сулејман (Ибро) Мујчиновић, 1957. Побуђе; Фадил (Хасан) Дедић, 1961. Коњевић Поље; Есад Ибишевић из Глогове; Мујо Омеровић из Каменице-Зворник; Садик (Ахмет) Омеровић, 1967. из Глогове; Велид (Вехбија) Шабић, 1964. из Урковића; Кадрија (Сејфо) Јусић, 1960. из Вољавице;  Шабан (Хасиб) Бектић из Братунца; Екрем (Нуриф) Мехмедовић из Вољавице; Кадир (Алија) Хамидовић из Глогове; Бајро Османовић из Братунца; Шећо (Хамед) Делић, 1954. из Глогове; Мухамед Чикарић из Каменице, и др.

Сведоци:

Извори: СРЈ:"Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у источној Босни (оп. Братунац, Скелани и Сребреница) против српског народа од априла 1992. до априла 1993.", поднет СБ ОУН 2. јуна 1993; Боро Милановић "Крвави Божић", Магента, Београд 2000; Миливоје Иванишевић: "Хроника Нашег гробља", Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права, Београд, 1994; Противтужба СРЈ поднета Међународном суду правде у Хагу за злочине геноцида учињене према Србима у бившој југословенској републици БиХ "Српске жртве општине Братунац - претходни резултати" Центар за истраживање злочина над српским народом, 1998.  Београд; МирославТохољ: "Црна књига", Светигора, Цетиње, 2000. том 2, стр. 225.
 
 
AddThis Social Bookmark Button


 
< Претходни   Следећи >