Институт за истраживање српских страдања у XX веку

05/02/2020 | РТРС | Извор: СРНА

На суђењу за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, вјештак медицинске струке изнијела је налаз и мишљење, према којем свједок одбране команданта Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиба Махмуљина није способан да свједочи.

Неуропсихијатар Алма Браво Мехмедбашић навела је да овај свједок не би могао да прецизно, тачно и поуздано свједочи, те да би поступак могао да му изазове одређени стрес.

Одлуком Суда БиХ, детаљи о здравственом стању овог свједока се не могу износити у јавност, а одбрана је одустала од његовог свједочења, преноси Бирн.

03/02/2020 |  РТРС

Ратно Предсједништво Републике БиХ, са Алијом Изетбеговићем на челу, било је свакодневно упознато о детаљима операције “Сана 95” Петог корпуса тзв. Армије БиХ, током које су заузете четири западно-крајишке општине, српско становништво протјерано и побијено, а православне цркве паљене и уништаване, потврдили су свједоци Тужилаштва, официри Армије БиХ Енвер Хаџихасановић и Александар Мреница.

Атиф Дудаковић и 15-орица официра и војника оптужени су за ратни злочин над српским цивилима и заробљеним војницима. Дио оптужнице односи се и на ратне злочине над муслиманима, лојалним Фикрету Абдићу.

Тужилаштво БиХ предочило је током суђења “ванредни борбени извјештај 5. корпуса”, датиран на 15. септембар 1995. након што је већ почела војна операција “Сана 95”. У извјештају, достављеном лично Алији Изетбеговићу и команданту тзв. Армије БиХ Расиму Делићу наводе се велики губици цивила и четника, како су називали припаднике ВРС, на заузетим територијама и да има много заплијењене ратне технике.

Дневни Аваз | 31.01.2020 | Глас Српске

САРАЈЕВО – Апелационо вијеће Суда БиХ правоснажно је ослободило свих оптужби Ахмета Сејдића, бившег команданта Прве вишеградске бригаде Армије РБиХ (АРБиХ), којег је Тужилаштво БиХ теретило за злочине над Србима у општинама Рудо, Вишеград и Горажде.

Ова информација незванично је потврђена у Тужилаштву БиХ, које је пресуду и запримило прије неколико дана.

Сејдића је Тужилаштво БиХ оптужило 2016. године за злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде, а у јулу прошле године ослобођен је и првостепеном пресудом.

30/01/2020 |  18:19 ⇒ 18:25 | Извор: РТРС

Бивши начелник Сектора Службе државне безбједности Мунир Алибабић посвједочио је данас у Суду БиХ да је чуо да је Неџад Херенда, који је био у Служби државне безбједности Министарства унутрашњих послова такозване РБиХ, убио заробљене војнике ЈНА у Великом парку у Сарајеву 1992. године.

Алибабић је, у наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву, потврдио да нико није наредио испитивање Херенде након информација да је одговоран за убиства српских војника.

Свједок је рекао и да Викић без наређења претпостављених није знао, нити је могао било шта учинити по питању заробљених војника ЈНА који су убијени у Великом парку.

28/01/2020 |  РТРС | СРНА

На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, бивши командант Четврте корпусне артиљеријске групе Есад Моро изјавио је данас да су циљеви били бројчано означени тако да не зна шта су гађали и ко их је одређивао.

Он је навео да је наређење за дејствовање по циљевима српске војске добијао из команде Истуреног командног мјеста у Оџацима у рејону Бјелимића.

Моро је објаснио да је јединица корпусне артиљеријске групе била смјештена у селу Војно на подручју Бјелимића и да је линија раздвајања са Војском Републике Српске била према општини Калиновик.

28.01.2020 | Ђ. Баровић - Вести

На суђењу за ратне злочине некадашњем команданту Трећег корпуса Армије БиХ Сакибу Махмиљину његова одбрана је уложила више од 200 доказа, укључујући и Дејтонски споразум којима покушава да докаже да током рата овај генерал није имао никакву ефективну контролу над одредом Ел муџахедин.

Махмуљина оптужница терети да није спречио убиства и нечовечна поступања ове војне формације на подручју Возуће и Завидовића од 11. до 29. септембра 1995. године, кад је убијено 52 ратних заробљеника, припадника Војске Републике Српске.

28.01.2020 | Ђ. Баровић - Вести

На суђењу за ратне злочине некадашњем команданту Трећег корпуса Армије БиХ Сакибу Махмиљину његова одбрана је уложила више од 200 доказа, укључујући и Дејтонски споразум којима покушава да докаже да током рата овај генерал није имао никакву ефективну контролу над одредом Ел муџахедин.

Махмуљина оптужница терети да није спречио убиства и нечовечна поступања ове војне формације на подручју Возуће и Завидовића од 11. до 29. септембра 1995. године, кад је убијено 52 ратних заробљеника, припадника Војске Републике Српске.

27.01.2020 | Глас Српскe | СРНА

САРАЈЕВО - На суђењу оптуженима у предмету "Ћамил Рамић и остали" за злочине почињене у Горажду и Вишеграду, свједок Тужилаштва БиХ Жељко Газдић испричао је да су га у заробљеништву у овим градовима војници тукли по дијеловима тијела који се не виде.

Газдић се присјетио 21. јануара 1993. године када је као војник заробљен у селу Стрмица код Рудог.

Свједок Тужилаштва БиХ је испричао да је након заробљавања са осталим заробљеницима рукама морао разминирати тунел, напомињући да је тада рањен Милорад Чуповић, преноси Бирн.

22/01/2020 |  РТРС| Извор: СРНА

У наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, одбрана је приложила материјале којима настоји да докаже да Махмуљин није имао ефективну контролу над одредом "Ел муџахедин", док је тужилац указао на низ контрадикторности.

Бранилац Нермин Мулалић рекао је да је уложено више од 200 материјалних доказа који се односе на правила, прописе, наређења, надлежности, службу војне безбједности, 35. дивизију такозване Армије БиХ и сам одред, а дио докумената односи се на извјештавање и поступање према ратним заробљеницима, преноси Бирн.