|
Субота, 22 новембар 2025 |
Marija Taušan | 19. novembra 2025 | Detektor
Суд Босне и Херцеговине је неправоснажно осудио Химзу Селимовћа на три, а Рамиза Мићиводу на двије године затвора за злочин над ратним заробљеницима у Горажду 1993. и 1994. године.
Првостепеном пресудом, свих оптужби су ослобођени Ћамил Рамић и Мехмед Добрача, а Селимовић и Мићивода за поједине тачке оптужнице.
Селимовић и Мићивода проглашени су кривим за премлаћивање заробљених припадника Војске Републике Српске (ВРС) у затвору Источнобосанске оперативне групе (ИБОГ) у Горажду.
|
|
Детаљније...
|
|
Субота, 22 новембар 2025 |
Marija Taušan | 19. novembra 2025 | Detektor
На суђењу за злочине у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како је убијен начелник санитета након заустављања колоне Југословенске народне армије (ЈНА) у Добровољачкој улици.
Драган Ћућило, који је био помоћник начелника за санитет, присјетио се напада на команду Друге војне области 2. маја 1992. године, те рањавања и погибије војника. Он је казао да им је начелник санитета Будимир Радуловић рекао да се повуку и бране.
“Ујутро ми је начелник пренио да је постигнут договор са господином Ејупом Ганићем, да је био УНПРОФОР и да можемо напустити”, рекао је Ћућило.
|
|
Детаљније...
|
|
Среда, 19 новембар 2025 |
19/11/2025 | РТРС | Аутор: СРНА
Суд БиХ изрекао је пресуду припадницима такозване Армије БиХ за ратне злочине над заробљеним припадницима Војске Републике Српске примјењујући Кривични закон бивше Југославије који је блажи од Кривичног закона БиХ.
Химзо Селимовић осуђен је на три године затвора, Рамиз Мићивода на двије, док су Ћамил Рамић и Мехмед Добрача ослобођени свих тачака оптужнице за ратне злочине над заробљеним припадницима Војске Републике Српске на подручју Рудог, Вишеграда, Горажда и Фоче.
Судским вијеће предсједавала је судија Минка Крехо, која је навела да суд није довео у питање да су догађаји из оптужнице постојали, али да искази свједока нису имали довољну снагу увјерљивости.
|
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 17 новембар 2025 |
Marija Taušan | 17. novembra 2025 | Detektor
Суђење за злочине у Коњицу одгођено је јер је оптужени Хамед Лукомирак прије суђења одвезен у болницу због здравствених проблема.
Бранитељица Самра Мујан је казала да је прије рочишта Лукомирак имао проблема због помјерања шипке у нози и да је по доласку хитне помоћи превезен у болницу.
Било је планирано да суђење буде настављено у сриједу, 19. новембра, али предсједавајућа Вијећа Енида Хаџиомеровић је рекла да ће о наставку бити одлучено кад добије извјештај о стању оптуженог.
|
|
Детаљније...
|
|
Субота, 15 новембар 2025 |
Emina Dizdarević Tahmiščija | 14. novembra 2025 | Detektor
На суђењу Кериму Лучаревићу, оптуженом за злочине у сарајевској Добровољачкој улици, свједок је испричао да је након заробљавања 2. маја 1992. премлаћиван на више локација.
Драган Зрнић је рекао да је 2. маја 1992. као војник био на обезбјеђењу команде на Бистрику и да је тог дана био у пратњи возила за довоз хране из касарне “Маршал Тито”.
Испричао је да је у повратку код моста на Дрвенији видио групу војника која је била сконцентрисана на отварање ватре преко моста. Када су их примјетили, окренули су се према њима и отворили ватру, рекао је свједок, те појаснио да је иза његовог возила био тамић с храном.
“Стигао је тамић, возач је тешко погођен у предјелу леђа, један од сапутника је рањен с два метка у руку. Успјели смо их унијети у команду и пружити прву помоћ. Напад на команду је трајао цијели дан и ноћ”, присјетио се свједок.
|
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 13 новембар 2025 |
Marija Taušan | 13. novembra 2025 | Detektor
На суђењу за злочине на подручју Босанске Крупе, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како је током заробљеништва у Перни одведен да купи мртва тијела.
Мехмед Диздаревић казао је да је живио у Великој Кладуши и да је приступио Народној одбрани кад је формирана аутономија. Навео је да је заробљен 5. јула 1994. и да је након годину у Бихаћу с још двојицом заробљеника пребачен у подрум једне куће у Пишталинама на подручју Босанске Крупе. Рекао је да су њих тројица била у једној просторији, а да не зна ко је био у другој.
“Неко је проговорио испред врата: ‘Овамо тројица, а овамо 16'”, казао је Диздаревић.
|
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 10 новембар 2025 |
Marija Taušan | 10. novembra 2025 | Detektor
На суђењу за злочине у Чемерном у општини Илијаш, свједоци Одбране изјавили су да је Одред “Сретно” био мултинационалног састава, а да се командант ове јединице Џемал Хаџић професионално понашао.
Хариз Булбулушић казао је да је био возач команданта Одреда “Сретно” и да је Хаџић био прави официр, који се према свима понашао једнако.
“Одред ‘Сретно’ је био баш мјешовит одред, са свим конфесијама”, рекао је Булбулушић.
Током боравка Одреда на Влахињама, како је навео, доста су помагали онима којима је требало помоћи. Присјетио се да је на Влахињама био резервни официр Југословенске народне армије (ЈНА), који је имао оружје.
|
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 06 новембар 2025 |
Emina Dizdarević Tahmiščija | 6. novembra 2025 | Detektor
У наставку суђења за злочине почињене на подручју Босанске Крупе, свједок Тужилаштва БиХ је казао да је 1995. године два пута у запрежним колима возио тијела из војног притвора у Пишталинама.
Свједок Суад Кадрић је испричао да је током цијелог рата био мобилисан у логистичку чету Првог батаљона 511. бригаде, чије сједиште је било у Пишталинама. Казао је да је командир чете био Есмир Есић звани “Цицко”, а свједок је био ангажован као кочијаш за војне потребе.
Потврдио је да је 1995. године у два наврата возио мртве. Описао је да командир бригаде пошаље курира који каже да узме запрегу и оде у војни притвор у Пишталинама.
|
|
Детаљније...
|
|
Субота, 01 новембар 2025 |
01/11/2025 | РТРС | Аутор: СРНА
У Тужилаштву БиХ тренутно су отворена четири предмета у вези са ратним злочинима над Србима на подручју Брода, од тога се три односе на масовну гробницу из које је ексхумирано 88 тијела цивила и војника, речено је Срни из ове институције.
Према расположивим подацима, у Тужилаштву БиХ није евидентиран посебан предмет у којем је подигнута оптужница у вези са седам масовних гробница пронађених у Броду након ослобођења општине, а процеси ексхумација и идентификација несталих вођени су у оквиру појединачних предмета.
Из Тужилаштва су појаснили да су заведена три предмета који се односе на масовну гробницу на Градском гробљу у Броду, гдје је 1993. године, по наредби Основног суда у Дервенти, ексхумирано 88 тијела цивила и војника.
|
|
Детаљније...
|
|
Починиоци
