Институт за истраживање српских страдања у XX веку

28/04/2022 |  Аутор: РТРС

Поводом пресуде некадашњем команданту Трећег корпуса тзв. Армије БиХ Сакибу Махмуљину који је другостепеном пресудом осуђен на осам година затвора јер је суд закључио да није спријечио злочине припадника одреда "Ел муџахедин" над Србима на подручју Возуће и Завидовића, данас из Српске бројна реаговања.

Данашња пресуда Махмуљину вријеђа српски народ, породице погинулих и свједоке, истакао је предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Александар Савић.

Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да пресуда по ко зна који пут само потврђује да правосуђе БиХ ради једнострано на штету српског народа и Републике Српске.

28/04/2022 |  Аутор: РТРС

Некадашњи командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин другостепеном пресудом осуђен је на осам година затвора јер је суд закључио да није спријечио злочине припадника одреда "Ел муџахедин" над Србима на подручју Возуће и Завидовића.

Пресуду Махмуљину данас је изрекло Апелационо вијеће Суда БиХ.

Подсјећамо, Суд БиХ је 22. јануара првостепеном пресудом осудио Махмуљина на јединствену казну од  десет година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

27/04/2022 | РТРС | Аутор: СРНА

На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима на подручју Калиновика 1995. године, вјештаци балистичари су у својој експертизи навели да су два пројектила која су пала на Калиновик 3. јуна 1995. највјероватније дошла из правца "сјеверног ратишта".

Вјештаци Берко Зечевић и Јасмин Терзић заједно су сачинили налаз и мишљење на захтјев одбране.

Зечевић је рекао да је задатак био, између осталог, да се процијени вјеродостојност података у доступним документима истражних органа, као и да се изврши термобалистичка анализа два пројектила која су пала 3. јуна 1995. године на Калиновик.

27.04.2022 | Глас Српске | Срна

САРАЈЕВО - Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против 10 лица у предмету „Добровољачка“, осумњичених да су 3. маја 1992. године у Сарајеву извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, која је била под пратњом мировних снага УН.

-Тужилац Посебног одјељења за ратне злочине подигао је оптужницу против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хамида Бахта, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушине, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишка - саопштено је из ове правосудне институције.

Оптужене терете да су у оквиру својих функција и овлашћења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са својим подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, под пратњом мировних снага УН.

26/04/2022 | Аутор: РТРС

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу у случају "Добровољачка", потврђено је за РТРС. Из Тужилаштва БиХ рекли су да је истрагом обухваћено 11 лица.

Оптужница се односи на 3. мај 1992. године, када је нападнута колонa ЈНА у Добровољачкој улици и када је убијено седам војника, више од 20 рањено, 207 заробљено, а који су били изложени физичкој тортури.

Подсјећамо, Тужилаштво БиХ наредило је 2018. године поновно отварање истраге против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хасана Ефендића, Јусуфа Пушине и Емира Швракића у предмету "Добровољачка улица".

26/04/2022 |  Аутор: РТРС

У наредним данима биће донесена одлука у вези са предметом који се односи на ратни злочин над припадницима ЈНА који су убијени 3. маја 1992. у Добровољачкој улици током претходно договореног извлачења из Сарајева, потврђено је за Независне новине из Тужилаштва БиХ.

Из Тужилаштва БиХ рекли су да је истрагом обухваћено 11 лица.

Према ранијим сазнањима, Тужилаштво би напокон требало да подигне оптужницу за овај стравичан злочин, те би породице жртава, пуне три деценије касније, требало да дочекају правду за смрт својих најмилијих.

У Републици Српској, међутим, нису превелики оптимисти, поучени ранијим искуствима у вези с радом Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању оптужених за српске жртве.

26/04/2022 |  Аутор: РТРС

У наредним данима биће донесена одлука у вези са предметом који се односи на ратни злочин над припадницима ЈНА који су убијени 3. маја 1992. у Добровољачкој улици током претходно договореног извлачења из Сарајева, потврђено је за Независне новине из Тужилаштва БиХ.

Из Тужилаштва БиХ рекли су да је истрагом обухваћено 11 лица.

Према ранијим сазнањима, Тужилаштво би напокон требало да подигне оптужницу за овај стравичан злочин, те би породице жртава, пуне три деценије касније, требало да дочекају правду за смрт својих најмилијих.

У Републици Српској, међутим, нису превелики оптимисти, поучени ранијим искуствима у вези с радом Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању оптужених за српске жртве.

21.04.2022 |Срна | Глас Српске

САРАЈЕВО - Суд БиХ данас је првостепеном пресудом ослободио бившег команданта Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгана Викића, помоћника министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуфа Пушину, те Нермина Узуновића и Младена Човчића, оптужене за убиство припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву.

Оптужница их терети да су, као припадници полицијских и безбједносних структура, у вријеме оружаног сукоба између такозване Армије РБиХ и Територијалне одбране и резервног састава ЈНА, која је била под контролом Војске Републике Српске у априлу 1992. године знали и били информисани о заробљавању осам војника.

Према оптужници, заробљеници су уз Викићево знање спроведени у подрум Дома, а потом у Велики парк, гдје су их, након претходног малтретирања, оптужени Узуновић звани "Шок" и Човчић звани "Рогатица" с њима познатим лицима, међу којима су били Неџад Херенда и Нермин Јусић, убили пуцајући из ватреног оружја.

Азра Хусарић | 13. априла 2022 | Detektor.ba

На суђењу за злочине почињене код Орашја, Тужилаштво Босне и Херцеговине уложило је више од 200 материјалних доказа, на које је већина Одбрана имала приговор аутентичности, релевантности и законитости.

Тужилац Тужилаштва БиХ Миланко Кајганић је уложио десетине извода из књиге рођених и умрлих који се односе на оптужене и оштећене, дневне извјештаје 106. бригаде Босанске Посавине Орашје Хрватског вијећа обране (ХВО), захтјеве за изузимање људства из изолације, спискове особа у изолацији, спискове заробљеника за размјену, службене забиљешке и друге доказе.

Током улагања материјалних доказа, Кајганић није објашњавао на које околности се они односе, нити који дио оптужнице доказују.