Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Џана Брканић БИРН БиХ Сарајево | 1. Аугуст 2013

Апелационо вијеће Суда БиХ смањило је казну Еси Мацићу са 15 на 13 година затвора за злочин против цивилног становништва почињен на подручју Коњица.

Апелационо вијеће је дјелимично уважило жалбу браниоца оптуженог и преиначило првостепену пресуду из новембра прошле године само у дијелу који се односи на казну.

Мацић је проглашен кривим да је 1992. године, као припадник Армије БиХ (АБиХ), починио злочин над српским становништвом у логору Челебићи.

Он је проглашен одговорним за убиство Милорада Куљанина, учешће у премлаћивању Шћепе Готовца, који је након тога преминуо, те у још три случаја физичког злостављања заточеника.

01. 08. 2013 | СРНА

Бивши шеф бугарске тајне службе Кирчо Киров изјавио је да су се исламски терористи у Федерацији БиХ умирили и да чекају тренутак за нове терористичке акције, као и да се све то дешава уз прећутно одобравање САД.

Киров је у прилог томе навео да се у Сарајеву прислушкују сви мобилни и фиксни телефони и контролише електронска и друга пошта.

"Западне амбасаде се жале да су Американци преузели контролу над целим градом и свим становима где бораве дипломате. Потпуна контрола, ипак, омогућава терористима, који су остали у БиХ након потписивања Дејтонског споразума, да несметано раде у Сарајеву, Зеници и другим градовима", рекао је Киров за "Глас Русије".

30.07.2013 08:46 | Агенције

Барлингтон - Амерички суд продужио је притвор натурализованом држављанину САД бошњачког поријекла Едину Сакочу, који је оптужен да је при подношењу захтјева за држављанство лагао о ратним злочинима почињеним током рата у БиХ, преносе агенције.

Локални дневник “Барлингтон фри прес” наводи да је судија Сакочу продужио притвор, јер постоји бојазан од његовог бјекства.

Сакоча, који са супругом и кћерком живи у Барлингтону, крајем прошле седмице ухапсила је америчка савезна полиција.

У оптужници велике пороте, која је отпечаћена прошле седмице у Окружном суду у Барлингону, наводи се да је Сакоч у јулу 1992. године отео и силовао Српкињу, те да је подстицао на убиство њене мајке и тетке.

БАЊАЛУКА, 29. ЈУЛА /СРНА/ - Милена Лазић, која је у Тешњу и околини до рата била позната као једини таксиста, каже да је Шемсудин Мехмедовић у мају 1992. године наредио да је ухапсе, те да је у затвору незаконито провела 13 дана, јер је наводно у Теслић превозила избјеглице и преносила некаква писма, што није била истина.

"Тада су ми одузели `голф 2`‚ вриједан 25.000 марака, личну карту и остала документа. До данас ми то није враћено, а Мехмедовић није одговарао, јер ме је 13 дана бесправно држао у затвору“, рекла је Лазићева.

Она је за "Глас Српске" изјавила да су је саслушавали Мехмедовић, тадашњи начелник полиције у Тешњу, и његов помоћник Анто Борић покушавајући да је присиле да призна да се син њене тетке, који је тада био предсједник локалног СДС-а, састајао са Радованом Караџићем.

БАЊАЛУКА, 29. ЈУЛА /СРНА/ - Милена Лазић, која је у Тешњу и околини до рата била позната као једини таксиста, каже да је Шемсудин Мехмедовић у мају 1992. године наредио да је ухапсе, те да је у затвору незаконито провела 13 дана, јер је наводно у Теслић превозила избјеглице и преносила некаква писма, што није била истина.

"Тада су ми одузели `голф 2`‚ вриједан 25.000 марака, личну карту и остала документа. До данас ми то није враћено, а Мехмедовић није одговарао, јер ме је 13 дана бесправно држао у затвору“, рекла је Лазићева.

Она је за "Глас Српске" изјавила да су је саслушавали Мехмедовић, тадашњи начелник полиције у Тешњу, и његов помоћник Анто Борић покушавајући да је присиле да призна да се син њене тетке, који је тада био предсједник локалног СДС-а, састајао са Радованом Караџићем.

30.07.2013 12:08 | Г. Маунага

Теслић - Када сам на фотографијама видио муџахедине са одсјеченом главом мог оца Бранислава Ђурића у полицијској станици у Теслићу имао сам 17 година. Никада ми нико ни из једне институције није одговорио гдје је глава мог оца и његових сабораца.

Рекао је ово “Гласу Српске” Бране Ђурић, син убијеног Бранислава.

Његовог оца муџахедини су измасакрирали 22. септембра 1992. године на линији између Теслића и Тешња, на Црном Врху, локалитет Кужно гробље, заједно са Благојем Благојевићем и Ненадом Петковићем. Послије муџахединског пира и масакра све тројици су им одсјекли главе које до данас нису пронађене.

- Од тада је прошла 21 година. Обраћао сам се свим надлежним институцијама од полиције, тужилаштва, БОРС-а, Комисије за тражење несталих... али до недавно нисам успио да добијем никакву информацију о томе гдје би могло да се налазе главе мога оца и његових сабораца. Тек прије двадесет дана, кад су објелодањене информације о злочинима Шемсудина Мехмедовића, долазили су, узели су ми крв за ДНК налаз и рекли да би ускоро могло да пронађу главу мог оца - каже Ђурић.

30.07.2013 12:08 | Г. Маунага

Теслић - Када сам на фотографијама видио муџахедине са одсјеченом главом мог оца Бранислава Ђурића у полицијској станици у Теслићу имао сам 17 година. Никада ми нико ни из једне институције није одговорио гдје је глава мог оца и његових сабораца.

Рекао је ово “Гласу Српске” Бране Ђурић, син убијеног Бранислава.

Његовог оца муџахедини су измасакрирали 22. септембра 1992. године на линији између Теслића и Тешња, на Црном Врху, локалитет Кужно гробље, заједно са Благојем Благојевићем и Ненадом Петковићем. Послије муџахединског пира и масакра све тројици су им одсјекли главе које до данас нису пронађене.

- Од тада је прошла 21 година. Обраћао сам се свим надлежним институцијама од полиције, тужилаштва, БОРС-а, Комисије за тражење несталих... али до недавно нисам успио да добијем никакву информацију о томе гдје би могло да се налазе главе мога оца и његових сабораца. Тек прије двадесет дана, кад су објелодањене информације о злочинима Шемсудина Мехмедовића, долазили су, узели су ми крв за ДНК налаз и рекли да би ускоро могло да пронађу главу мог оца - каже Ђурић.

26.07.2013 09:56 | Горан Маунага

Бањалука - Од прољећа 1992. до јесени 1993. године кроз пакао тешањских затвора прошло је више стотина српских цивила, а њихово хапшење наредио је ратни начелник полиције у Тешњу Шемсудин Мехмедовић.

Против Мехмедовића, актуелног потпредсједника СДА и посланика те странке у Парламенту БиХ, због тих и злочина које су на подручју Тешња починили муyахедини, у чијем је довођењу лично учествовао, покренута је истрага.

Мехмедовића су прошле седмице ухапсили припадници Државне агенције за истраге и заштиту (SIPA), али га је Тужилаштво БиХ, упркос обимним доказима и изјавама свједока, експресно пустило на слободу.

Срби из села Мекиш, Радуша, Бобаре и Медаково одвођени су из кућа и са њива, а многи од њих мјесецима су били у затвору. Разлог затварања српских цивила биле су лажне оптужбе за посједовање оружја.

26.07.2013 09:56 | Горан Маунага

Бањалука - Од прољећа 1992. до јесени 1993. године кроз пакао тешањских затвора прошло је више стотина српских цивила, а њихово хапшење наредио је ратни начелник полиције у Тешњу Шемсудин Мехмедовић.

Против Мехмедовића, актуелног потпредсједника СДА и посланика те странке у Парламенту БиХ, због тих и злочина које су на подручју Тешња починили муyахедини, у чијем је довођењу лично учествовао, покренута је истрага.

Мехмедовића су прошле седмице ухапсили припадници Државне агенције за истраге и заштиту (SIPA), али га је Тужилаштво БиХ, упркос обимним доказима и изјавама свједока, експресно пустило на слободу.

Срби из села Мекиш, Радуша, Бобаре и Медаково одвођени су из кућа и са њива, а многи од њих мјесецима су били у затвору. Разлог затварања српских цивила биле су лажне оптужбе за посједовање оружја.