Институт за истраживање српских страдања у XX веку

24.04.2015 12:13 | Горан Маунага

Сарајево - Логораши у РС огорчени су судским процесом и пресудама за злочине над Србима у логору Дретељ, јер нису процесуирани најодговорнији за те злочине, а казне су минорне и за оне за које је доказано да су убијали Србе.

Суд БиХ осудио је прошле седмице припаднике ХОС-а Ивана Медића на седам година затвора, Ивана Зеленику и Едиба Буљубашића на шест, Марину Грубишић-Фејзић на пет, док је Срећка Херцега ослободио оптужбе за злочине почињене над српским заробљеницима у логору Дретељ код Чапљине и у војној амбуланти у Мостару 1992. године.

Предсједник Удружења логораша источне Херцеговине Вукан Ковач каже да је фрапантно да је за злочине у Дретељу осуђено само четворо припадника ХОС-а с обзиром на то да су током суђења свједоци изнијели још десетине имена најодговорнијих за убиства, силовања и тортуру над логорашима.

- Кад је тужилац Џуд Романо покренуо тај процес он је осумњичио 56 људи за злочине у Дретељу и то нам је давало трачак наде. Он је напустио БиХ, неко други је преузео предмет и дошло је до тога да у Суду заврши само њих пет од којих је један ослобођен. Шокантно је и то што у процесу није доказано ко је био управник логора, а оптужницом нису обухваћена лица која су га основала - каже Ковач.

Вечерње новости | 18. 04. 2015
Суд Босне и Херцеговине осудио је у петак Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, у општини Коњиц, као и за злочине почињене над заробљеницима у логору "Мусала"

Мацић је, као припадник такозване Армије БиХ, 13. јуна 1992. године у селу Блаце у једној кући затекао четири старе Српкиње, Ану Куљанин (1908), Даницу Куљанин (1910), Цвију Килибарду (1912) и Јелку Килибарду (1910). Седеле су на кревету, а Мацић је у њих испалио више метака из полуаутоматске пушке. Њихова тела никада нису пронађена.

Оптужница против Мацића, међутим, била је много шира. Тужилаштво БиХ га је теретило и да је од априла до октобра 1993. године у просторијама Основне школе "Мусала" у Коњицу, у којој су били затвореници српске и хрватске националности, учествовао у мучењима, сексуалним злостављањима и нечовечним поступањима.

Вечерње новости | 18. 04. 2015
Суд Босне и Херцеговине осудио је у петак Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, у општини Коњиц, као и за злочине почињене над заробљеницима у логору "Мусала"

Мацић је, као припадник такозване Армије БиХ, 13. јуна 1992. године у селу Блаце у једној кући затекао четири старе Српкиње, Ану Куљанин (1908), Даницу Куљанин (1910), Цвију Килибарду (1912) и Јелку Килибарду (1910). Седеле су на кревету, а Мацић је у њих испалио више метака из полуаутоматске пушке. Њихова тела никада нису пронађена.

Оптужница против Мацића, међутим, била је много шира. Тужилаштво БиХ га је теретило и да је од априла до октобра 1993. године у просторијама Основне школе "Мусала" у Коњицу, у којој су били затвореници српске и хрватске националности, учествовао у мучењима, сексуалним злостављањима и нечовечним поступањима.

Оптужен је да је затвореника Петра Петровића ударао дрвеном летвом по ногама и леђима, да је на сексуални однос присиљавао четири заробљеника, да је тукао заробљене Зденка Љаљу, Игора Драгића и Горана Никшића, као и Драгутина Пржуља, коме је псовао "усташку мајку" и ударао га пендреком по целом телу...

17.04.2015 10:06 | Срна

Суд БиХ осудио је данас Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, општина Коњиц, те за злочине почињене над заробљеницима у логору “Мусала”.

Мацић је осуђен да је починио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва.

Оптужница је теретила Мацића да је као припадник такозване Армије БиХ 13. јуна 1992. године у селу Блаце, општина Коњиц, убио четири старице српске националности, чија тијела никада нису пронађена.

17.04.2015 10:06 | Срна

Сарајево - Суд БиХ изрекао је данас првостепену пресуду којом је Индира Камерић осуђена на три године затвора због ратног злочина над српским и бошњачким цивилима на подручју Брода 1992. године.

Суд је прогласио Камерићеву кривом, јер је од априла до октобра 1992. године, као припадник 101. босанско-бродске бригаде Хрватског вијећа одбране, на Стадиону “Полет” и у згради Станице милиције, учествовала у психичком и физичком мучењу и нечовјечном поступању према затвореним цивилима.

Изрицању пресуде присустовали су чланови удружења логораша из Брода који су изразили огорченост због изречене казне.

САРАЈЕВО, 14. АПРИЛА /СРНА/ - У наставку суђења Мухамеду Шишићу, Емиру Драковцу, Азизу Шуши и Тарику Шишићу за злочине на подручју Рогатице, свједоци Тужилаштва БиХ испричали су како су рањени и како су изгубили чланове породица у нападу на колону у Кукавицама 1992. године у којем је убијена најмање 21 особа српске националности, а неколико десетина рањено.

Драгослав Ђурђевић испричао је да је 27. августа 1992. године са родитељима и браћом, те са осталим цивилима, аутобусом кренуо из мјеста Јабука у општини Горажде, за Рогатицу.

"Све до села Кукавице пут је текао нормално. На улазу у Кукавице почела је паљба, пуцало је са свих страна. Чуло се запомагање и кукњава", описао је Ђурђевић и додао да је иза себе угледао мајку која је била погођена у прса.

Он је рекао да их је рањени возач довезао до улаза у Рогатицу, те да је тада видио да му је и брат убијен, преноси Бирн.

"Био је рањен у главу, један метак у потиљак", описао је Ђурђевић.

САРАЈЕВО, 14. АПРИЛА /СРНА/ - Суд БиХ осудио је данас Ивана Медића на седам година затвора, Ивана Зеленику на шест, Марину Грубишић Фејзић на пет година затвора, док је Срећка Херцега ослободио оптужбе за злочине почињене над српским заробљеницима у логору Дретељ 1992. године.

Првострепеном пресудом у предмету "Иван Зеленика и други", Едибу Буљубашићу изречена је казна од шест година, али како је он раније осуђен у Кантоналном суду у Зеници на 34 године, изречена му је јединствена казна од 34 године затвора.

Суд БиХ потврдио је 13. марта 2012. године оптужницу која Зеленику, Срећка Херцега, Едиба Буљубашића, Ивана Медића и Марину Грубишић-Фејзић терети за почињење кривичног дјела злочин против човјечности.

У оптужници се, између осталог, наводи да су оптужени у периоду од маја до августа 1992. године починили злочин против човјечности над жртвама српске националности заробљеним у логору Дретељ.

03.04.2015 16:26 | Горан Маунага

Мостар - Представници Тужилаштва и Института за нестала лица БиХ обишли су јуче јаму Радача код Мостара у којој се, према информацијама удружења несталих, крију посмртни остаци од 200 до 300 лица српске и бошњачке националности убијених током рата, а убрзо би требало да започне и ексхумација.

Саговорник "Гласа Српске" близак Тужилаштву БиХ каже да су прикупили све неопходне информације у вези са овим случајем.

- Тужилаштво је дошло до значајних сазнања. У разговору са свједоцима сазнало се да је велики дио информација у вези са јамом Радача тачан. Ускоро би требало да отпочне ексхумација из те масовне гробнице, која је до сада била заливена бетоном и прекривена смећем како се не би дошло до тијела - рекао је наш саговорник.

Додао је да сви детаљи неће бити познати ни непосредно након откопавања јаме, јер ће требати времена да буде утврђено да ли је било премјештања посмртних остатака и буде обављена ДНК анализа ако у јами буду пронађени посмртни остаци несталих.

Д. Радушки - 01.04.2015 08:06

РИМ, САРАЈЕВО - Процјењује се да се око 3.000 селефија налази у срцу Балкана, непосредно уз погранично подручје БиХ и Хрватске, не рачунајући оне који се већ налазе у светом рату у Сирији и Ираку. Овај податак посебно забрињава италијанске власти управо због географске близине.

Прошле недјеље италијанске специјалне јединице покренуле су контратерористичку операцију под називом "Балканска веза", чији је циљ разбијање исламистичке ћелије која се налази на сјеверу Италије, преноси "Breitbart News Network". "Италија будно прати дешавања у БиХ", каже Руђеро Коријас, италијански амбасадор у БиХ.

"Када говоримо о пријетњи страних џихадиста, БиХ није изузетак", каже Коријас и додаје: "Географска близина, крхка владавина права те дубока економска криза су елементи због којих морамо бити на опрезу у БиХ", рекао је Коријас.