Институт за истраживање српских страдања у XX веку

03/11/2017 |  11:32 | РТРС | СРНА

У наставку суђења Азри Башић за убиство и злостављање заробљених српских цивила у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године, тужилац Миланко Кајганић најавио је да ће 24. новембра поднијети Суду БиХ измијењену оптужницу која ће бити у складу са изјавама оштећених.

Кајганић је данас предложило Суду још два додатна материјална доказа - овјерене фотокопије фотографија свједока Радојице Гајића и преминулог Миле Кузмановића, чији је исказ раније прочитан у судници.

"На фотографијама се види да је током заточеништва у Дому ЈНА, оштећени Гајић задобио повреде по леђима које му је, како је рекао током свједочења, ножем нанијела Башићева, док су код Кузмановића видљиви ожиљци на лијевом уву који су настали сјечењем клијештима", навео је Кајганић.

03.11.2017 | Никола Јоксимовић | Спутњик

Начин на који се БиХ односи према изворима терористичке претње је селективан све док Американци штите своје фаворите из Ал Каиде. С друге стране, они имају интерес да прате траг Мирсада Кандића, да кроз одређене анализе, начине и везе које је имао дођу до више сазнања о ДАЕШ-у.

Мирсад Кандић, кога су власти БиХ означиле као опасну и високорангирану особу ДАЕШ-а (Исламске државе), ухапшен је 4. јула ове године у Сарајеву, а недавно је изручен Сједињеним Државама, које су га тражиле по Интерполовој црвеној потерници.

У мору сличних вести можда то не би ни завређивало превелику пажњу да Кандић није ухапшен под именом Иван Поповић, и да код себе није имао пасош такозваног Косова. Поред овог, „Србин“ Кандић је користио још десет различитих идентитета.

02/11/2017 |  16:29 | РТРС | СРНА

Свједок Тужилаштва БиХ Бајро Куловац изјавио је у наставку суђења команданту Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова /МУП/ такозване Републике БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, да је чуо да су у извршењу тог злочина учествовали Неџад Херенда и Давор Матић.

Куловац је рекао да је као инспектор Федералне управе полиције око 2000. године обрађивао предмет о догађају у Великом парку по наредби Кантоналног тужилаштва Сарајево, те да је у својству свједока саслушао десет лица чија су имена била наведена у тој наредби.

Свједок се није могао сјетити имена свих саслушаних, али је потврдио да је узео изјаву од Драгана Викића и бившег начелника Полицијске управе Нови Град Малика Кривића.

01/11/2017 |  15:17 | РТРС | СРНА

Заштићени свједок Тужилаштва БиХ "С-9" навео је на суђењу команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, да су заробљени Прњаворчани, које је испитивао у Казнено-поправном заводу Зеница, рекли да су у логору били малтретирани.

Он каже да припадници одреда "Ел муџахедин", који је био у саставу Трећег корпуса такозване Армије БиХ, нису признавали Војну полицију корпуса, због чега она није могла да провјери да ли је 12 припадника Војске Републике Српске из Прњавора, након заробљавања на Возући 1995. године, било малтретирано у муџахединском логору.

Свједок је навео да је радио у Одјељењу за аналитику службе безбједности Трећег корпуса, али и да је имао овлаштење да испитује заробљене српске војнике.

31/10/2017 |  19:17 ⇒ 20:18 | РТРС

Поново промјена исказа на суђењу Сакибу Халиловићу и Елфети Весели, оптуженима за убиство 12-годишњег Слободана Стојановића, у Каменици код Зворника.

Иако још активно професионално војно лице, Хусеин Хаџи-авдић данас, у односу на изјаву дату истражиоцима прије три године, није могао "да се сјети" састава и командне структуре Шестог Зворничког одреда тзв. Армије БиХ, чији је био припадник. Сјећање је, међутим, и те како служило свједока Витомира Томића.

Као резервни официр, био је члан српске Комисије за размјену заробљеника. На вапаје Слободановог оца Илије, Витомир Томић неуспјешно је покушао да организује састанак са ратним непријатељима и њиховим претпостављеним -Мухамедом Чикарићем на ничијој земљи – између двије сукобљене стране.

30/10/2017 |  11:12 ⇒ 13:32 | РТРС | СРНА

Суд БиХ одредио је једномјесечни притвор бившем припаднику Војне полиције Хрватског вијећа одбране Алминку Исламовићу, осумњиченом за ратни злочин над српским цивилима на више локација на подручју Брода 1992. године.

Он је осумњичен за убиства, незаконито затварање, мучење и злостављање српских цивила, те за њихово постављање у такозвани живи штит.

Из Суда БиХ саопштено је да притвор Исламовићу, према донесеном рјешењу, може трајати до 25. новембра или до другачије одлуке Суда.

30/10/2017 |  11:12 ⇒ 13:32 | РТРС | СРНА

Суд БиХ одредио је једномјесечни притвор бившем припаднику Војне полиције Хрватског вијећа одбране Алминку Исламовићу, осумњиченом за ратни злочин над српским цивилима на више локација на подручју Брода 1992. године.

Он је осумњичен за убиства, незаконито затварање, мучење и злостављање српских цивила, те за њихово постављање у такозвани живи штит.

Из Суда БиХ саопштено је да притвор Исламовићу, према донесеном рјешењу, може трајати до 25. новембра или до другачије одлуке Суда.

27/10/2017 |  12:02 ⇒ 12:04 | РТРС | СРНА

На суђењу Азри Башић за убиство и злостављање заробљених српских цивила у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године Тужилаштво БиХ уложило је материјалне доказе на које је одбрана оптужене уложила приговор јер сматра да нису релевантни у овом предмету.

Међу доказима које је уложио тужилац Миланко Кајганић је извјештај Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске од 27. маја 1992. године, којим се доказује постојање оружаног сукоба Војске Републике Српске и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на подручју Дервенте.

Уложен је и борбени извјештај команде Првог крајишког корпуса од 12. маја 1992. године, којим се доказује присуство хрватских војних јединица на подручју Дервенте, извјештај команданта тог корпуса од 31. јула 1992. године о постојању оружаног сукоба и присуству хрватске војске на подручју Дервенте, те борбени извјештај Првог крајишког корпуса од 29. маја 1992. о постојању борбених дејстава на том подручју.

27/10/2017 |  14:13 | РТРС | СРНА

Фатих Хасановић, који је осуђен на годину дана затвора због ратовања у Сирији, тужио је БиХ тражећи накнаду за мјесец дана проведених у притвору послије хапшења које је услиједило након напада на зворничку полицијску станицу 2015. године.

Адвокат Ибрахим Омеровић, који заступа Хасановића, појаснио је на припремном рочишту пред Судом БиХ да његов клијент има право на накнаду штете с обзиром на то да је провео 30 дана у притвору, а да "никада није дошло до покретања кривичног поступка".

Омеровић тврди да је накнада у овим случајевима "гарантована". Висина потраживања одређена је према правилима у БиХ, сто марака један дан затвора.