Институт за истраживање српских страдања у XX веку

16/04/2019 | РТРС | СРНА

Припадници Федералне управе Цивилне заштите утврдили су данас присуство метала у земљи на локалитету у близини РТВ дома у сарајевском насељу Алипашино поље, за који се претпоставља да су на њему укопани убијени сарајевски Срби, изјавио је Срни предсједник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић.

Он је рекао да је Деминерски тим ове управе ову активност обавио према налогу Тужилаштва БиХ.

- Моја сазнања су да је на том локалитету у децембру 1994. године ископана велика рупа и у њу бачени посмртни остаци убијених сарајевских Срба који су нестали са Алипашиног поља, Ченгић виле, Неџарића и осталих ближих локација - нагласио је Мандић.

15/04/2019 | РТРС | СРНА

Тужилац Маријана Чоловић рекла је на почетку суђења генералу Атифу Дудаковићу и још 16 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ да ће Тужилаштво доказати да су сви оптужени починили злочин против човјечности, а Дудаковић и ратни злочин против цивилног становништва.

Суђење Дудаковићу и другима оптуженим за злочине над Србима на подручју Крајине 1995. године почело је данас пред Судом БиХ читањем оптужнице и изношењем уводних ријечи Тужилаштва БиХ.

Чоловићева је истакла да ће изјавама свједока Тужилаштво доказати да је од 13. септембра до половине октобра 1995. постојао систематски напад на цивиле српске националности на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста и да је операција "Сана 95" почела 13. септембра под командом Дудаковића.

10/04/2019 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, свједок одбране Сеад Рекић изјавио је данас да је током војне операције "Фарз" у септембру 1995. године имао непријатне контакте са јединицом "Ел муџахедин".

Рекић је рекао да је био командант Петог батаљона 303. бригаде који је током операције "Фарз" био директно потчињен команданту корпуса Сакибу Махмуљину, те да је током ових дејстава "било несугласица са страним борцима".

- У селу Стог наишли смо на неколико складишта оружја и муниције које је Војска Републике Српске запалила приликом повлачења. Ми смо локализовали ватру и затражили камион да то превеземо у логистику. Дошао је неки Арапин, није имао никакву ознаку Армије БиХ и ми му нисмо дозволили да уђе и снима - рекао је свједок.

04/04/2019 |  РТРС | СРНА

У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, свједок "Е" је рекао да је чуо да је Јука Празина наредио Нермину Узуновићу званом Шок и Бакиру Хотићу да из Миљацке изваде тијела убијених војника која су била бачена на Бентбаши.

Говорећи о убиству заробљених припадника ЈНА 22. априла, овај бивши припадник Јукине јединице навео је да му је предвече по повратку са задатка његов саборац Кенан Спахић рекао да је приведено осам резервиста ЈНА који су заробљени на Добрињи.

Сутра је, како је рекао, од Спахића чуо да су убијени испод Дома полиције, али му није рекао ко је то учинио.

03/04/2019 | РТРС | СРНА

У наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над српским заробљеницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, свједок одбране Нехру Ганић је чињеницу да оптужени није предлагао санкционисање припадника одреда "Ел муџахедин" правдао политиком.

Генерал Ганић, који је обављао дужности начелника оперативно-наставног органа и начелника штаба Трећег корпуса такозване Армије БиХ, против којег Суд БиХ такође потврдио оптужницу за ратне злочине, рекао је да је јединица "Ел муџахедин" у оквиру могућности била обезбјеђивана материјално-техничким средствима из логистичке базе корпуса.

Свједок одбране тврди да над одредом "Ел муџахедин" није било ефективне команде и контроле, те да је однос надређених према тој формацији био еластичан.

02/04/2019 |  РТРС

Саслушањем првог свједока Тужилаштва, пред Судом БиХ почело је суђење ратном команданту 4. корпуса тзв. АРБиХ Рамизу Дрековићу.

Тужилаштво терети Дрековића да је лично издао наређење за гранатирање Калиновика. У једном од артиљеријских напада погинула је 15-годишња Станислава Копривица и рањено петоро дјеце истог узраста. Свједок Митар Сладоје, у рату директор школе, рекао је да је више од 300 ученика задње године рата свакодневно страховало од граната, које су испаљиване са непријатељских положаја.

Прве гранате пале су на Калиновик 22. априла 1995. године. Ученици и наставници приморани су да се скривају у ходницима и подруму, али је настава како-тако одржавана - свједочио је бивши директор школе. Тако је било све до 3. јуна. Баш на дан када су ученици завршних разреда добили свједочанства, граната великог калибра пала је у центар града, мање од 100 метара од школе.

02/04/2019 |  РТРС

На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин против цивилног становништва на подручју Калиновика 1995. године, данас ће пред судом БиХ бити саслушан први свједок Тужилаштва БиХ.

Тужилаштво је најавило да ће саслушати 47 свједока и четири вјештака, те изнијети исказ преминулог свједока и обимну материјалну документацију.

Дрековић је оптужен да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата.

02/04/2019 |  РТРС

На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин против цивилног становништва на подручју Калиновика 1995. године, данас ће пред судом БиХ бити саслушан први свједок Тужилаштва БиХ.

Тужилаштво је најавило да ће саслушати 47 свједока и четири вјештака, те изнијети исказ преминулог свједока и обимну материјалну документацију.

Дрековић је оптужен да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата.

01/04/2019 |  РТРС | СРНА

Суд БиХ данас је првостепеном пресудом осудио бившег припадника Хрватског вијећа одбране Алминка Исламовића на 14 мјесеци за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године.

Исламовићу ће у казну бити урачунато вријеме проведено у притвору од 25. октобра 2017. до 6. априла 2018. године.

Исламовић је осуђен за двије тачке из оптужнице, и то за нечовјечно поступање и отуђења имовине српских цивила на подручју тадашњег Босанског Брода, док је по осам тачака оптужнице ослобођен.