Институт за истраживање српских страдања у XX веку

24/07/2019 | РТРС | СРНА

Халил Мехтић, свједок одбране бившег команданта Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиба Махмуљина, оптуженог за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, у наставку суђења није искључио могућност да су одређени припадници одреда "Ел муџахедин" заговарали да треба убијати ратне заробљенике.

Мехтић, који је током рата био зенички муфтија, свједочио је данас о контактима које је имао са припадницима одреда "Ел муџахедин" Абу Харисом и Имадом ел Мисријем али и другим којима није знао имена, те "о мисионарском дјеловању" припадника ове војне формације на подручју Зенице током протеклог рата.

- Имали су лажна имена. Познавао сам једног од њих, који је послије рата ухашен као припадник "Алжирске групе" под сасвим другим именом од онога како сам га познавао. Знао сам и људе нашег поријекла који су били у одреду "Ел муџахедин" - рекао је он.

САРАЈЕВО, 18. ЈУЛА /СРНА/ - На суђењу оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године данас је пред Судом БиХ прочитан исказ преминулог Аћима Буњевца који је истакао да је 10. јуна у раним јутарњим часовима чуо прве пуцње из правца Корита и да је отишао у склониште, а да је изашавши из њега видио масу мртвих мјештана.

Буњевац је у исказу навео да је из мјеста Дебела Међа у општини Вареш због безбједносних разлога са породицом отишао код Милинка Трифковића на Чемерно. Он је додао да је чуо да је његов рођак Перо Буњевац, који је живио на Округлици, нестао, што је био још један разлог да оде на Чемерно.

"На Чемерну је тада било око 50 становника. Они су се самоорганизовали јер су очекивали напад муслиманских снага који су били у окружењу. Постојале су сеоске страже, а мали број људи је имао оружје", навео је Буњевац у исказу који је дао 27. јуна 2006. у Полицијској станици Прњавор, а данас прочитао тужилац Владимир Симовић.

САРАЈЕВО, 18. ЈУЛА /СРНА/ - Tужилаштво БиХ предложило је продужење притвора Ибри Ћуфуровићу, оптуженом за организовање терористичке групе и ратовање у Сирији.

Тужилац Ћазим Хасанспахић предложио је да буде продужен притвор оптуженом, у којем се налази од 20. априла, рекавши да је Тужилаштво дало детаљне разлоге у писаном приједлогу.

"Оптужени је исказао спремност да буде недоступан органима гоњења. Био је пет година недоступан", подсјетио је Хасанспахић, додавши да је за Ћуфуревићем била расписана међународна потјерница три године, а да је он приведен пред правосудне органе БиХ у априлу ове године.

17/07/2019 | РТРС | СРНА

Зијад Љеваковић, свједок одбране бившег команданта Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиба Махмуљина, оптуженог за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, рекао је данас да је било занимљиво како су страни борци могли ући у БиХ када није могла проћи хуманитарна помоћ.

Љеваковић, који је био у Управи за морал Генералштаба такозване Армије БиХ, говорио је на суђењу Махмуљину пред Судом БиХ о другачијим навикама и пракси коју су донијели страни борци.

- Нисмо знали ни ко су ни одакле су - рекао је Љеваковић и додао да су у Управи имали информације да се страни борци пребацују из хуманитарних организација у војне и обратно.

САРАЈЕВО, 17. ЈУЛА /СРНА/ - У наставку суђења пред Судом БиХ десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године, бивши помоћник за безбједност Другог батаљона 106. бригаде ХВО Јосо Дујменовић рекао је да је знао да су у школи у Доњој Махали били српски затвореници.

Овај свједок Тужилаштва је рекао да је 106. бригада формирана 15. маја 1992. и да је њен први командант био Ђуро Матузовић. Он је навео да је одласком на другу дужност, Матузовића замијенио Иво Оршолић, а да је замјеник команданта Другог батаљона до јесени 1992. био Јосо Недић, који је почео командовати овом јединицом.

Доласком Недића на мјесто командира Другог батаљона 106. бригаде, свједок је рекао да је добио задатак да обилази линије и провјерава утврђеност ровова, те да реагује приликом нарушавања дисциплине и током радова.

САРАЈЕВО, 16. ЈУЛА /СРНА/ - На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, свједок Тужилаштва БиХ Јелена Бозало рекла је да је, усљед гранатирања овог мјеста, задобила вишеструке повреде на десној нози, док јој је од гелера десна страна лица била отечена, а око затворено, након чега је осјетила порив за преживљавање.

Бозало је на почетку свједочења испричала у Суду БиХ да су ученици осмог разреда Основне школе "Љутица Богдан" у суботу, 3. јуна, 1995. године требало да дођу у школу, али се није могла сјетити да ли због закључивања оцјена или додјеле свједочанстава.

Она је рекла да је пала једна граната, али није била сигурна да ли се то десило док је још била код куће или по доласку у школу, у којој су ученици ради безбједности одмах спроведени у школски ходник који није био изложен гранатирању.

Танјуг | 16. јул 2019 | Вечерње новости | РТРС

Сејдић се теретио да је наредио и нечовечно поступао према цивилима српске националности на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде

Бивши командант Армије РБиХ Ахмет Сејдић ослобођен је оптужби за ратне злочине над цивилима српске националности на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде.

Њега је првостепеном одлуком свих оптужби ослободио Суд БиХ, преноси Клиx.

15/07/2019 | РТРС| Извор: klix.ba

Вијеће Апелационог одјељења Суда БиХ укинуло је првостепену пресуду Мустафи Ђелиловићу и другима, у којој су због ратних злочина осуђени на укупно 60 година затвора, те је предмет враћен на поновно суђење.

Адвокат Лејла Човић потврдила је за портал Кликс да је укинута првостепена пресуда Ђелиловићу и другима, казавши да ће се претрес сада водити пред Апелационим вијећем које је уважило жалбе и укинуло пресуду.

Вијеће које је укинуло првостепену пресуду чине судије Милош Бабић, као предсједавајући, те чланови Вијећа Сенадин Бекташевић и Тихомир Лукес.

15.07.2019 | Срна | Глас Српске

Сарајево - Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Ибре Ћуфуровића /24/ из Велике Кладуше која га терети за организовање терористичке групе, саопштено је из ове правосудне институције.

Ћуфуровић је оптужен да је 21. априла 2014. из БиХ отпутовао у Турску, одакле је илегално прешао границу и дошао на територију Сирије, гдје се придружио структурама терористичке организације “Исламска држава” и на том подручју боравио до 20. априла ове године.