Институт за истраживање српских страдања у XX веку

04.03.2016 23:58 | Небојша Томашевић

Београд - Апелациони суд у Београду донио је у петак правоснажну пресуду којом је високи функционер МУП-а РБиХ Илија Јуришић ослобођен оптужби за ратни злочин над колоном војника ЈНА у Тузли 1992. године, јер није било доказа да је наредио напад.

Тиме је преиначена првостепена пресуда Одјељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом је Јуришић био осуђен на 12 година затвора.

- Првостепени суд пресуду је донио на темељу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања због чега би ова пресуда морала бити укинута, али како је у овом предмету првостепена пресуда већ укидана, Апелациони суд је био у обвези да сам пресуди - наведено је у одлуци Апелационог суда.

У одлуци, која се налази на интернет страници Апелационог суда у Београду, наводи се да је након оцјене и анализе изведених доказа закључено да није било непосредних доказа да је Јуришић извршио кривично дјело за које је оптужен, а да се такав закључак као једини могући не може извести ни посредно, из чињенице које су неспорно утврђене током поступка. Апелациони суд напомиње да су доказаност навода из оптужнице Тужилаштва за ратне злочине Србије остали на нивоу сумње и да је из тог разлога суд донио ослобађајућу пресуду.

САРАЈЕВО, 25. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Почетак суђења Ибри Меркезу, Предрагу Богунићу и Ешефу Хурићу за ратни злочин почињен над српским цивилима у Горажду заказан је за 24. март пред Судом БиХ.

На статусној конференцији тужилац Маријана Чобовић није прецизирала колико ће позвати свједока, али је рекла да јој је за извођење доказа потребно 85 радних часова, преноси Бирн.

Одбрана оптужених план извођења доказа изнијеће након што Тужилаштво БиХ заврши доказни поступак.

Меркез, Богунић и Хурић оптужени су да су на подручју Горажда у периоду од јула 1992. до друге половине фебруара 1993. наредили и учествовали у убиствима и затварањима више од 100 српских цивила старосне доби од седам до 70 година.

Суд БиХ потврдио је 11. јануара оптужницу која Меркеза, Богунића и Хурића терети за ратни злочин над српским цивилима у Горажду током 1992. и 1993. године.

САРАЈЕВО, 23. ФЕБРУАРА /СРНА/ - На суђењу Едхему Годињаку, Медарису Шарићу и Мирку Бунози, оптуженим за злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Трнова, свједоци тужилаштва су данас причали о стравичним убиствима чланова њихових породица у Трнову и околним селима у љето 1992. године.

Свједок Нада Орлић рекла је да су Немања Бјелица и Јово Влашки, који су били затворени у Полицијској станици, испричали њеном мужу да му је мајка Цвија објешена испред станице, а да је њено тијело потом запаљено.

"Када је Војска Републике Српске преузела град, њени посмртни остаци су ексхумирани у близни мјеста убиства. Нађене су бедрене кости, џемпер и једно стопало, на којем је била патика по којој ју је мој муж и препознао", рекла је Орлићева.

Слободан Станић је свједочио о својој потрази за мајком Милком, која је, када су почели сукоби на том подручју, остала да живи у свом стану у центру Трнова, јавља Бирн.

Срна | Блиц | 17. 02. 2016.
Сведок Тужилаштва БиХ Марко Вулић идентификовао је Муамира Јашаревића званог Бабо, којем се са Зденком Андабаком и Сеадом Велагићем суди за злочине над српским цивилима у Ливну, као особу која га је у школи мучила струјом.

Вулић је данас у Суду БиХ испричао да је био притворен у школи "Иван Горан Ковачић" у Ливну и да је одведен на испитивање код "начелника Мухамеда Ибрахимовића".

"Ибрахимовић нешто куцка. Кажу `Хоћемо шифру Книна`, па ударац. Највише су ме ударали Бабо и Змија. Бабо ми је три пута стављао струју на врат, надлактицу и бутину. Ударали су ме чизмом, палицом, свачим. Био сам црн", изјавио је Вулић додајући да због премлаћивања десет дана није могао да устане, преноси Бирн.

Сведок је у судници препознао оптуженог Јашаревића, за кога је рекао да га раније није познавао, али да је чуо његово име у школи. Он је навео да се сећа и Зденка Андабака из школе, али да је "он у односу на Јашаревића био чист к'о суза".

БРЧКО, 9. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Апелациони суд дистрикта Брчко данас је изрекао ослобађајућу пресуду бившем припаднику ХВО-а Пери Ковачевићу, оптуженом за пљачку и убиство четири Српкиње у октобру 1994. године.

У образложењу пресуде наведено је да у обради овог предмета није било доказа који би потврдили наводе из оптужнице, као и да се на исказима непоузданих свједока нису могли изводити докази.

Апелациони суд обновио је суђење након што је 2008. укинуо првостепену пресуду којом је Ковачевић био ослобођен оптужби, али будући да се он није појављивао на поновљеном суђењу за њим је расписана међународна потјерница, а ухапшен је 7. октобра 2015. године у Словенији.

Тужилаштво је прошле седмице у завршној ријечи оцијенило да је доказало да је Ковачевић одговоран за пљачку и убиство четири жене српске националности с подручја Сребреника и Градачца, које је у октобру 1994. преузео ради обезбјеђења њиховог преласка на подручје општине Брчко под контролом Војске Републике Српске.