Институт за истраживање српских страдања у XX веку

18/04/2017 |  РТРС
На суђењу Елвиру Муминовићу, Самиру Кешмеру и Мирсаду Мензиловићу за силовање малољетне Српкиње 1993. године у сарајевском насељу Велешићи, свједок Тужилаштва БиХ Амел Потуровић рекао је данас пред Судом БиХ да му је жртва лично потврдила да су је оптужени силовали.

Муминовић, Кешмер и Мензиловић оптужени су да су, као припадници такозване Армије БиХ, у мају 1993. силовали и сексуално злостављали малољетницу српске националности, те јој нанијели тешке физичке и психичке повреде.

Потуровић је рекао да познаје жртву - заштићеног свједока "А", јер су одрасли у истом насељу, те да је чуо да је силована у рату 1993. године, јавио је Бирн.

04/04/2017 |  РТРС | СРНА

На суђењу припадницима такозване Армије БиХ Елвиру Муминовићу, Самиру Кешмеру и Мирсаду Мензиловићу за силовање малољетне Српкиње у Сарајеву 1993. године, вјештаци медицинске струке рекли су да је жртва силовања способна да свједочи, али да би саслушање у присуству оптужених негативно утицало на њено психичко стање.

Неуропсихијатар Веселин Печеница и психолог Иван Куч кажу да су вјештачење заштићене свједокиње "А" урадили на основу увида у спис и прегледа.

Печеница је напоменуо да су вјештаци имали увид у медицинску документацију из 2005, 2011, 2012. и 2013. године из које је видљиво да је свједокиња упућивана, између осталог, и код неуропсихијатра и психолога.

САРАЈЕВО, 28. МАРТА /СРНА/ - Читањем оптужнице и изношењем уводних ријечи данас је пред Судом БиХ почело суђење Елвиру Муминовићу, Самиру Кешмеру и Мирсаду Мензиловићу, оптуженима за силовање малољетнице српске националности у сарајевском насељу Велешићи 1993. године.

Тужилаштво је, како преноси Бирн, у уводној ријечи истакло да ће доказати одговорност оптужених за вишеструко силовање шеснаестогодишњакиње српске националности, док су одбране навеле да ће доказати супротно.

Муминовић, Кешмер и Мензиловић су оптужени да су, као припадници такозване Армије БиХ, у мају 1993. силовали и сексуално злостављали малољетницу, те јој нанијели тешке физичке и психичке повреде.

Према Тужилаштву БиХ, Муминовић је на улици, наоружан пиштољем, пришао дјевојци српске националности, присилно је заробио и одвео у један стамбени објекат, гдје су оптужени починили вишеструко мучење, злостављање и премлаћивање малољетне жртве.

САРАЈЕВО, 13. МАРТА /СРНА/ - Читањем оптужнице пред Судом БиХ данас је почело суђење некадашњем команданту Специјалне јединице МУП-а БиХ Драгану Викићу, некадашњем министру унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуфу Пушини, те Нермину Узуновићу и Младену Човчићу оптуженима за ратни злочин над заробљеним Србима у априлу 1992. године у Сарајеву.

Оптужница терети Викића и Пушину за командну одговорност, а Узуновића и Човчића да су непосредни извршиоци кривичног дјела, односно да су убили осам заробљених српских војника, припадника ЈНА.

Читајући оптужницу, тужилац Весна Илић хронолошки је описала догађаје од заробљавања војника из транспортера у квару у сарајевском насељу Добриња, преко њиховог убиства у Великом парку, до склањања и уништавања тијела на Дариви.

Илићева је навела да су војници, након заробљавања у Добрињи, одведени у Станицу јавне безбједности у Новом Граду, а на путу до тамо и у самој Станици малтретирали су их цивили и припадници Територијалне одбране.

08.03.2017 11:55 | Ведрана Кулага

Сарајево - Суд БиХ осудио је јуче Емира Драковца на 14 година затвора за убиство српског цивила у Рогатици и мучење заробљеног војника Војске РС у Фочи, али га је заједно са још тројицом бивших припадника Армије РБиХ ослободио оптужби за злочин у рогатичком селу Кукавице, гдје је у нападу на колону избјеглица убијено најмање 20 српских цивила.

Оптужби су ослобођени командант Диверзантског вода Армије РБиХ Мухамед Шишић и припадници те јединице Емир Драковац, Тарик Шишић и Азиз Шуша. Судско вијеће, којем је предсједавао Даворин Јукић, образложило је одлуку да су оптужени били у убјеђењу да се ради о војницима, а не о цивилима.

- Конвој није био обиљежен, а пролазили су путем гдје је дан раније прошла колона Војске РС - казао је Јукић.

Међу жртвама у колони, која се 27. августа 1992. године кретала према Рогатици и која је нападнута из засједе, биле су махом жене, дјеца и старци српске националности. Они су бјежали из Горажда и околних мјеста. У нападу је више људи рањено, а имовина коју су избјеглице превозиле је опљачкана или запаљена.