Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Hana Vranac |19. septembar 2025 | Detektor

На суђењу за злочине у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како је након заробљавања припадника колоне Југословенске народне армије (ЈНА) по наредби Керима Лучаревића одвођен у свлачионицу Фискултурног дома, гдје је био тучен.

Гордан Вуковић је испричао да је био припадник ЈНА у касарни “Виктор Бубањ”, те да су 2. маја 1992. добили наредбу да пруже помоћ команди војне области на Бистрику.

Испричао је да се он налазио у транспортеру који је изгубио везу када је видио да се други транспортери враћају, јер су, како је сазнао послије, добили информацију да се спрема напад на касарну.

Marija Taušan | 10. septembar 2025 | Detektor

На суђењу за злочине почињене у Добровољачкој улици у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је одговарајући на унакрсна питања Одбрана казао да Југословенска народна армија (ЈНА) није постојала послије 27. априла 1992, а да су њени остаци били у БиХ и да су се договарали с Предсједништвом.

У наставку свједочења Милосав Гаговић, који је био помоћник за позадину и обављао дужност начелника Штаба Четвртог корпуса ЈНА, казао је да је 27. априла 1992. формирана Савезна Република Југославија (СРЈ) која је требало да формира своју војску, а да је ЈНА престала да постоји.

Он се није сложио с браниоцем Сенадом Пизовићем да је ЈНА била страна сила у БиХ, позивајући се на ранији споразум. Према његовим ријечима, ЈНА више није била ни под чијом контролом.

Marija Taušan | 3. septembar 2025 | Detektor

На суђењу за злочине почињене у Добровољачкој улици у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је испричао како су вођени преговори о изласку колоне Југословенске народне армије (ЈНА) и како је Алија Изетбеговић Ејупа Ганића одредио за замјеника.

Милосав Гаговић казао је да је био у команди Четвртог корпуса ЈНА и да је био у Лукавици 2. маја 1992. када су нападнути њени објекти. Он је навео да је тај дан на аеродром слетио тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић са кћерком, Златком Лагумџијом и пратиоцем.

“Нико га није дочекао на аеродрому. Армија је добила податке да је у опасности… Довели су га у команду, дочекао га је генерал Ђурђевац”, казао је Гаговић, свједочећи видео-везом из Подгорице.

Marija Taušan | 16. jula 2025 | Detektor

На суђењу за злочине у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине изјавио је да је прије кретања колоне Југословенске народне армије (ЈНА) 3. маја 1992. разговарао с Ејупом Ганићем, а да се у касарни тог дана појавио Бакир Алиспахић.

Ратомир Максимовић казао је да је био официр ЈНА и да је боравио у Историјском институту у Београду до априла, а онда је дошао у Сарајево како би извукао породицу. Навео је да је био на Палама, а потом дошао у Команду Друге војне области, код команданта Милутина Кукањца.

Према његовим ријечима, на Команду се пуцало, а 3. маја долазе Алија Изетбеговић, Бакир Алиспахић и Златко Лагумџија.

“Овај Алиспахић, ја га не знам, он је стално одржавао везу с неким, стално је разговарао”, присјетио се Максимовић свједочећи путем видео-везе из Београда.

Марија Таушан | 9. јула 2025 | Детектор

На суђењу за злочине почињене у Добровољачкој улици у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је изјавио да је претучен након што је заустављена колона Југословенске народне армије (ЈНА) приликом напуштања града 3. маја 1992. године.

Ненад Ерић казао је да је био возач у ЈНА и да је учествовао у сељењу неколико касарни, а да је 3. маја послат у Сарајево.

“Добили смо наређење да идемо селити команду Друге војне области. Речено нам је да је све договорено”, рекао је Ерић.

Казао је да је у његов камион утоварена храна и да је примијетио доста народа, а стотињак метара више митраљеско гнијездо. Рекао је да им тада нико ништа није добацивао. С њим у камиону су била два официра, и УНПРОФОР је рекао да крену, али недуго послије колона је стала и казано им је да изађу из камиона.

Jasmin Begić | 2. jula 2025 | Detektor

На суђењу за злочине почињене у Добровољачкој улици у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је испричао како је колона из команде Друге војне области на Бистрику кренула из касарне послије договора Милутина Кукањца и Алије Изетбеговића, након чега је на њих пуцао велики број војника.

Гордан Вуковић је испричао како је у јануару 1992. године, као војник, по уговору дошао у касарну “Виктор Бубањ“, гдје је радио као војни полицајац. Навео је да су 2. маја 1992. кренули с пет возила према команди Друге војне области на Бистрику, која је била блокирана.

“Изгубили смо везу с командом. Друга возила су се вратила и само је наше дошло до команде. Чим смо изашли из транспортера, по нама је кренула пуцњава. Прихватили смо борбу”, казао је свједок и додао да је војника Перицу Новића погодио снајпер.