Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

На Савиндан пре 15 година распуштен је последњи концентрациони логор у БиХ - "Силос", и то два месеца након парафирања Дејтонског мировног споразума.

Злогласни логор "Силос"   у Тарчину

Из логора "Силос", у којем је било затворено више од 600 српских цивила, 27. јануара 1996. године изашла су 44 логораша, посведочио је Срни Славко Јовичић, бивши логораш који је у муслиманским логорима смрти провео 1.334 дана или 44 месеца (сам рат у БиХ је трајао 42 месеца!?).
 
"Логор је отворен 11. маја 1992. године, а затворен је истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог светског рата Аушвиц. Не знам је ли то била коинциденција, али сам сигуран да у овоме најмање има симболике", истиче Јовичић.

„Само најгора врста подстрекача на убијање Срба као што је адвокат Поповић, који је потписао захтев да се бомбардује његов родни град Београд и Србија, може да пере своју прљаву савест тако што лажно оптужује невине људе“.

Овим речима је дана 11.11.2010.године  Демократска странка Србије описала адвоката Срђу Поповића у саопштењу под насловом: „Адвокат Поповић је морално наказно биће“ поводом кривичне пријаве коју је адвокат Поповић тог дана поднео против Војислава Коштунице за „политичку позадину убиства Зорана Ђинђића“.

 

 

 

На следећој страни преносимо текст о сахрани  угледног зеничког лекара др Вељка Сладојевића, некадашњег управника Регионалне болнице, из дневника Ослобођење од 31. октобра 2010. године, који је 1993. године одведен из свог дома и убијен.  

 

СИЛОВАЊА КАО НАГРАДА ЗА МУСЛИМАНСКЕ ВОЈНИКЕ

       
       У овом истраживању Срна се користила: директним изјавама силованих Српкиња, које су оне дале правосудним органима Србије, материјалима из архиве српског Тужилаштва за ратне злочине, подацима некадашњег Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечности, те подацима Гинеколошко-акушерске клинике /ГАК/ у Вишеградској улици, у Београду, гдје су примане силоване Српкиње ради прекида трудноће.    

 

Срна ће у наставцима пренијети директне исказе неких од силованих Српкиња (наводећи само њихове иницијале - да не би био нарушен интегритет жртава), али и исказе других затворених Српкиња, свједока злостављања.    

 

Припремила: Весна ШУРБАТ

   
   
    БЕОГРАД, 1. НОВЕМБРА (СРНА) - Силовања Српкиња за вријеме рата у БиХ, нарочито на почетку, по разним затворима у Сарајеву су јавна тајна пред којом је ратна власт у Сарајеву затварала очи - за те злочине нико није одговарао, ниједан судски процес није покренут, нико то више и не помиње?!

С. МИШЉЕНОВИЋ - В. МИЈАТОВИЋ | 03. октобар 2010. 20:55 |

Свештеник Милорад Остојић и данас се сећа стравичних муслиманских злочина. Међу 124 жртве било 48 жена и четворо деце. Нико није одговарао

Срби су у Трнову убијани на начин монструозан и за звери, а камоли за људе. Трагова крви било је где год се окренеш на том несрећном месту, па и у селима око Трнова. Ја сам био један од првих који је тамо дошао, пошто је српска војска 1992. године ушла у то место.

ОСУМЊИЧЕНИ ИМЕ Едхема Годињака, предратног шефа полицијске станице а затим команданта “Зелених беретки”, налази се и у доказима који су 2003. године предати босанском тужилаштву. Поред њега, помињу се Хајрудин Плоскић звани Лело, Муниба Адемовић, Хајрудин Елезовић и Исмет Колар. Недавно се у јавности појавио и снимак на коме се виде жртве стравичног злочина.

 

 

 

Његова екселенција
Господин Бан Ки-Мун
Генерални секретар
Уједињене нације
Њујорк 

 

 

Екселенцијо,

 

Институт за истраживање српских страдања у XX веку жели да Вам скрене пажњу на један споран део Извештаја генералног секретара Уједињених нација од 15. новембра 1999. године (1), базираног на резолуцији Генералне скупштине 53/35 од 30. новембра 1998. године који гласи:

„Пошто је Сребреница, јула 1995. године пала под опсаду српаских снага, десио се ужасан масакр над муслиманским становништвом. Докази које је Тужилаштво представило описују сцене незамисливог дивљаштва: хиљаде људи је побијено и закопано у масовне гробнице; стотине људи закопано је живо, мушкарци и жене сакаћени су и клани; деца су убијана пред очима својих мајки, деда је био присиљен да поједе јетру свог унука. Ово су истинске сцене из пакла, написане на најтамнијим страницама људске историје“.

 

 

Опасан напад 7. маја на генерала Радислава Крстића у затвору Вејкфилд (Велика Британија) је драматична илустрација неуспеха да се обезбеди сигурност заробљеника међународних судова.

Србин, пореклом из Босне, генерал Крстић осуђен је на 35 година затвора од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) за саучесништво у сребреничком масакру 1995, иако је утврђено да он није био директно умешан у злочиначка погубљења. Генерал Крстића је у више наврата негирао било какво сазнање масакра у то време, и његова казна се сматра претераном и политички мотивисаном од стране многих информисаних посматрача који верују да је случај треба да буде поново отворен.

15. 05. 2010. 10:13h | Srna

 

Група интелектуалаца из читавог света, предвођена Американком Дајаном Џонстон, покренула је петицију поводом пребијања генерала Радислава Крстића у британском затвору, у којој се тражи истрага тог напада, али и преиспитивање пресуде за Сребреницу.

Петицију је написала Џонстонова, а подржали су је новинари, писци и други јавни радници из Велике Британије, Италије, САД, Немачке, Француске, Србије и других земаља.