Институт за истраживање српских страдања у XX веку

С. МИШЉЕНОВИЋ | 16. јул 2013. 21:10

Организација породица Сарајевско-романијске регије каже да суд БиХ одуговлачи са доношењем одлуке о почетку есхумације посмртних остака са сарајевске депоније

БАЊАЛУКА - Суд БиХ већ данима одуговлачи доношење одлуке о почетку есхумације на сарајевској градској депонији, где су недавно пронађени остаци српских жртава из протеклог рата - каже за „Новости“ Милан Мандић, председник Организација породица несталих лица Сарајевско-романијске регије.

Танјуг | 09. јул 2013. 17:48

На православном гробљу Шеледи у Босанском Петровцу ексхумирани су посмртни остаци девет тела, за која се претпоставља да припадају цивилима и војницима српске националности

САРАЈЕВО - На православном гробљу Шеледи у Босанском Петровцу ексхумирани су посмртни остаци девет тела, за која се претпоставља да припадају цивилима и војницима српске националности.

Према речима портпарола Института за нестале особе БиХ Лејле Ченгић, након узимања коштаних узорака за ДНК анализу, ексхумирани посмртни остаци ће бити враћени у гробна места из којих су извађени и ту ће остати до коначне идентификације.

Танјуг | 06. јул 2013. 11:46 |

На градској депонији у Сарајеву пронађене су људске кости, за које се претпоставља да су посмртни остаци убијених Срба током рата у том граду

На градској депонији у Сарајеву пронађене су људске кости, за које се претпоставља да су посмртни остаци убијених Срба током рата у том граду, сазнаје РТ Републике Српске.

Упућени, како се наводи, верују да су овде сахрањивани убијени грађани Сарајева српске националности које је рат затекао у граду на Миљацки.

Како преноси РТРС, сарајевска градска депонија гробница је на десетине Срба убијених у Пофалићима, Бућа Потоку, Велешићима, Алипашину и другим сарајевским насељима.

Скандал у Међународном трибуналу за бившу Југославију
FondSK.ru |19.06.2013 | 08:56

У Међународном трибуналу за бившу Југославију је 13. јуна дошло до још једног скандала, али овога пута – уз учешће судије.[1] Званична верзија догађаја је следећа: судија Фредерик Хархоф [2] из Данске послао је мејл у коме је својим пријатељима испричао тужну причу. Тужна прича каже да председник МТБЈ Т. Мерон врши врло јак притисак на рад судија Трибунала како би их натерао да донесу одлуку о невиности више лица. Ради се о невиности Готовине и Маркача, генерала М. Перишића, као и Ј. Станишића и Ф. Симатовића.

Судија Ф. Хархоф сматра да тај притисак амерички судија врши како би  променио постојећу праксу МТБЈ, јер је постојећа,  како сматра, постала превише опасна за америчка и израелска војна лица. Судија не објашњава у чему је та опасност, али се његова идеја може схватити: пресуде МТБЈ се последњих година доносе као преседани. Зато оне у будућим могућим процесима против војних лица наведених земаља могу бити коришћене као правне норме.

03. 06. 2013. 13:41h | Ж. Марковић - Вести

Нико нема тачне податке о томе колико је људи у Републици Српској умрло од карцинома насталог због бомбардовања радиоактивним осиромашеним уранијумом који су НАТО снаге користиле у нападима на положаје Војске Републике Српске 1995. године.

Према неким незваничним подацима, број умрлих од рака се у последњих 18 година повећао за чак 70 одсто. Најугроженији су становници Хаџића недалеко од Сарајева који су се крајем рата иселили у Братунац. Ово место нашло се на удару НАТО снага када је гађан ремонтни завод који је користила војска. Хаџићани су углавном избегли у Братунац, а у протеклим годинама, на подручју ове општине, од рака их је умрло више од осам стотина.

С. МИШЉЕНОВИЋ | 27. мај 2013. 20:55

Навршила се 21 година од експлозије у Улици Васе Мискина. Циљ - увођење санкција СРЈ. Није дозвољена истрага

У САРАЈЕВУ су се и ове године потрудили да подсете да је 27. маја 1992. године у Улици Васе Мискина, данас Ферхадије, погинуло на десетине цивила „од испаљене српске гранате“, иако никада није дозвољено да се тачно утврди шта се стварно десило.

Симо Тушевљак, биши шеф тима МУП Републике Српске за истраживање и документовање ратних злочина, а данас инспектор у Управи за криминалистику МУП Републике Српске, каже за „Новости“ да је ово наставак ратне пропаганде из Сарајева, јер сви стручни људи и безбедносне агенције, који су се бавили овим случајем, знају да је масакр у улици Васе Мискина изрежиран. Односно, јавна је тајна да је експлозив био постављен на овом месту како би се изазвао масакр цивила, који је имао за циљ увођење санкција СР Југославији.

23. 05. 2013. 12:01h | Љ. Булатовић Медић - Вести

Бивши председник Републике Српске и хашки оптуженик Радован Караџић говорећи о рату у Босни и Херцеговини истакао је да немачки преговарачи нису никад показали да разумеју све три стране, и као да су заклети да буду против Срба.

- То је велика штета, јер између менталитета Срба и Немаца има много сличности, а постоји и дуга историја плодне привредне и културне сарадње, сетимо се нашег Вука Караџића. Ако Хрватима можемо на нечему да завидимо то су Немци као савезници у свим временима и свакој прилици. Најлакше је било преговарати са посредницима који нису били из НАТО земаља, већ из Азије или Африке. Са свим Јапанцима које сам сусретао имам најлепше искуство, не зато што би они били про-српски, већ што су улагали напор да разумеју све стране. Нордијски представници су такође једно пријатно искуство.

23. 05. 2013. 01:42h | Љ. Булатовић Медић - Вести

Први председник Републике Српске и хашки заточеник Радован Караџић у разговору за "Вести" истиче да је рат у Босни и Херцеговини могао бити избегнут, а да Запад није дозволио мирно решење проблема.

Од почетка рата у БиХ искрено сте се залагали за мир. Мислите ли данас да сте били наивни у процени да је било могуће да рата не буде?
- Ја сам се отпочетка надао да рата неће бити, и зато се нисам ни кандидовао на изборима 1990. године. И уверен сам да би рат био избегнут да није било интереса за рат оних изван БиХ. Наиме, Срби су прихватили оба аутентична муслиманска предлога: Изетбеговићев, да се Босна издели између три националне заједнице, и Зулфикарпашић-Филиповићев, да се обустави регионализација, а да Босна остане у Југославији као јединствена, унитарна република, чланица Федерације. Стране силе, а најмање две од њих, извршиле су притисак на Изетбеговића да не прихвата мирна решења већ да иде у рат, јер "БиХ је његова", рекли су му. Марта 1992. године сви смо славили спасавање БиХ, јер је дан раније био прихваћен Лисабонски споразум амбасадора Кутиљера из Португала. Тај споразум је у највећој мери сличан Дејтонском, до кога смо дошли након три и по године рата, скоро 100.000 мртвих, разарања градова, и што је најгоре, разарања односа међу нама, нарочито између муслимана и друге две хришћанске заједнице. А што се наивности тиче она је у српском језику, чак и лексички, рођена сестра невиности. Но, и кад пропадну сви изгледи за мир, и даље треба бити за мир, јер тако постајемо "синови нашег оца небеског" - како каже Христос.