Александар МЕЗЈАЈЕВ: Часни витез или провокатор? |
![]() |
![]() |
Аутор srb.fondsk.ru | |
Среда, 19 јун 2013 | |
Скандал у Међународном трибуналу за бившу Југославију
FondSK.ru |19.06.2013 | 08:56 У Међународном трибуналу за бившу Југославију је 13. јуна дошло до још једног скандала, али овога пута – уз учешће судије.[1] Званична верзија догађаја је следећа: судија Фредерик Хархоф [2] из Данске послао је мејл у коме је својим пријатељима испричао тужну причу. Тужна прича каже да председник МТБЈ Т. Мерон врши врло јак притисак на рад судија Трибунала како би их натерао да донесу одлуку о невиности више лица. Ради се о невиности Готовине и Маркача, генерала М. Перишића, као и Ј. Станишића и Ф. Симатовића. Судија Ф. Хархоф сматра да тај притисак амерички судија врши како би променио постојећу праксу МТБЈ, јер је постојећа, како сматра, постала превише опасна за америчка и израелска војна лица. Судија не објашњава у чему је та опасност, али се његова идеја може схватити: пресуде МТБЈ се последњих година доносе као преседани. Зато оне у будућим могућим процесима против војних лица наведених земаља могу бити коришћене као правне норме.
Судија Хархов се толико растужио да је писмо завршио следећим речима: „Последње пресуде су ме довеле у дубоку професионалну и моралну дилему коју никада до тог тренутка нисам осећао.“[3]
Треба признати да је писмо овог судије МТБЈ већ само по себи скандалозно. Али у том скандалу има и много тога вештачког и неприродног, што тера на размишљање о стварним разлозима и циљевима које оно треба да постигне. Прво, сама чињеница да је овакво писмо послато је врло зачуђујућа. Тешко је и помислити да судија Хархоф није схватао да, слањем информације о противправним поступцима председника Трибунала својим пријатељима, крши унутрашње корпоративне прописе. Моралан човек би започео борбу са самим Мероном, а не би кришом причао лицима са стране о томе шта се дешава. Тешко је поверовати и да је судија Хархоф толико наиван да може бити сасвим сигуран да једно такво писмо неће доспети у руке јавности. Уосталом, ово је тим интересантније будући да је већ постојао скандал који је имао везе са саопштењима у светским медијима о томе колико су приватне информације обичних људи на интернету доступне тајним службама.[4] Пажњу треба поклонити и томе да је Хархофо писмо усмерено не само против председника суда Мерона, већ и против других судија МТБЈ који нису могли, или нису хтели да се супротставе његовом притиску (Турчина М. Гунеја, Холанђанина А. Орија и низа других). Најзад, неопходно је схватити и да је, уствари, Хархофо писмо усмерено не толико против појединца, колико против држава. Јер, Хархоф отворено пише да циљ Мероновог притиска представља покушај да се заштите војна лица САД и Израела.[5] Ако се то све зна, тешко је поверовати да писмо судије Хархофа представља његову омашку. Све говори да је оно написано управо како би било растурано. Осим тога – „растурано“ лично писмо представља идеалан начин који омогућава да се оно не сматра ни за какав доказ… Па какви су то, у конкретном случају, стварни циљеви организовања скандала? Нама се чини да се највероватније ради о руковођењу Међународним трибуналом за бившу Југославију. У Трибуналу и изван њега постоје снаге које не желе да дозволе реизбор Т. Мерона за још један период, с обзиром на то да су избори предвиђени за крај ове године. У вези са тим треба обратити пажњу на чињеницу да је Т. Мерон већ био биран за председника МТБЈ по други пут. Та чињеница је сама по себи необична. Јер, МТБЈ има 18 судија и сви они имају право да претендују на место председника.[6] Међутим, поново се бира Мерон који је већ био председник у периоду 2003 – 2005. године. Зашто? Зар међу тих 18 судија нема ни једног достојнијег од Мерона, те њега морају да „нам врате опет, да управља нама, неразумнима“? Ако се погледа како је до сада вршен избор руководиоца МТБЈ, може се запазити јасно смењивање представника Европе и Америке. Место председника МТБЈ су заузимали представници следећих земаља, по редоследу: Италија, САД, Француска, САД, Италија, Јамајка, САД. А сада су поново избори на којима Мерон жели да остане на свом досадашњем месту. Јасно је да се то свим државама не свиђа; посебно оним које би требало да се у складу са ротацијом Европа-САД установљеном двадесетгодишњим постојањем суда нађу на том месту.[7] Не може а да се не примети да се поновни избор Мерона на место председника МТБЈ поклапа са његовим постављењем и на место председника Међународног механизма за преостале предмете међународних кривичних трибунала (МОМУТ).[8] Притом ћемо подвући – Мерона нису изабрали, већ управо поставили, и то постављење је лично извршио генерални секретар УН Бан Ки Мун. Зато не можемо а да не закључимо да је некоме врло важно да и МТБЈ и МОМУТ води управо судија Мерон. Постоји још једна чињеница која говори у корист тога да писмо судије Ф. Хархофа представља само добро организован повод за скандал. Ради се о аргументацији писма. Хархоф тврди да је као разлог за притисак на друге судије Мерон изабрао концепцију (одговорности за) „директне намере за чињење злочина“. Међутим, та концепција представља основни принцип кривичног права и у њој нема ничег новог. Сумњиво је нешто друго, Хархоф је помешао три потпуно различите ствари, као да су једна: предмет Готовина и други, предмет Перишић и предмет Станишић – Симатовић. Како он тврди – разлог оправдања (ослобађајуће пресуде) у сва три поступка је то што је Трибунал увео сасвим нову концепцију „директне намере“ (specific direction). А то нема везе! Прво, концепција „директне намере“ је у МТБЈ почела да се користи још у поступку против Тадића, када Мерон још није био у Трибуналу. После тога је коришћена у пресудама по предметима Купрешкића, Васиљевића, Благојевића и Јокића. Коришћена је и у Међунродном трибуналу за Руанду и у Специјалном суду за Сијера Леоне. И – најинтересантније – коришћена је и у пресуди по предмету М. Станишића и Жупљанина, односно – користио ју је лично Хархоф! [9] Значи, треба утврдити у чему су се заправо састојали радикални разлози за ослобађајуће пресуде оптуженим. Они су очигледни. Разлог за ослобођење Перишића биле су његове везе са америчком обавештајном службом. А разлог за ослобођење Готовине је потреба да се хрватске власти оправдају за масовне злочине против Срба уопште и Републике Српске Крајине конкретно. Да се то није десило – то би уистину представљало противречност са већ формираном праксом МТБЈ! А последице би биле озбиљније. Што се тиче брзог завршетка предмета Станишић–Симатовић – и за то постоји образложење. За МТБЈ је од изузетне важности да продужи свој живот што је могуће више, и због тога је неопходно обезбедити подношење приговора у вези са овим предметом до 1.07 2013. У том случају ће Aпелационо веће МТБЈ наставити да постоји, радиће још неколико година, и то истовремено са МОМУТ-ом који, к'о бајаги, треба да заврши незавршене послове МТБЈ. Уствари, МТБЈ (макар и у облику „само“ свог Апелационог већа) постојаће паралелно са МОМУТ-ом. Ето како се вешто изврдава идеја о „скорашњем престанку рада МТБЈ“! Осим тога, брза пресуда у предмету Станишић–Симатовић је била веома згодна за Т. Мерона пред подношење извештаја Савету безбедности УН. И – треба признати – успео је: успело му је да обмане руску дипломатију која га је похвалила због ослобађајуће пресуде. Сада ће се овај предмет разматрати у Апелационом већу (на чијем је челу – опет – тај исти Т. Мерон) и, после свих похвала које је добио, пресуда слободно може бити преиспитана у потпуности. Све у свему, писмо судије Хархофа изгледа очигледно намештено и неискрено. Сама лексика писма и организација текста показују да писмо није писано за стручна лица, већ за јавност (тако, на пример, у писму се објашњавају ствари које сви стручњаци добро знају, али за широке масе је потребно посебно објашњење). Не можемо а да не скренемо пажњу и на цинизам писма: политички притисак у МТБЈ је познат још откако он постоји, а Хархоф свој текст гради тако да се понашање Мерона представи као нешто врло необично и као да се тек сада, по први пут, десило. А ништа није тако. Можемо да се присетимо како је тадашњи председник МТБЈ А. Касезе, и он кршећи Статут, протерао концепцију „заједничког злочиначког подухвата“. И Хархоф је свим оним што се до сада дешавало у Трибуналу био потпуно задовољан: и потпуним ослобођењем НАТО-а због бомбардовања Југославије, и потпуним ослобођењем од одговорности Харадинаја и његових саучесника, потпуним оправдањем Делића и Халиловића, потпуним ослобођењем лица која су организовала убиства најмање тројице оптужених у затвору МТБЈ, и суђењима по очигледно лажним оптужницама. Ништа од тога за Хархофа није представљало ни професионалну, ни моралну дилему! Тако, у искреност Хархофа може да поверује само стварно наиван човек. Политички притисак у МТБЈ је уобичајена пракса и уопште није новост. Једино бисмо желели да сазнамо: какве је то тачно начине притисака користио Мерон како би судије МТБЈ натерао да гласају онако како му је требало. И не само да гласају, већ да то и образложе на више стотина страница. Стварно, хајде да размислимо: чиме је то било могуће натерати „уважене и искусне судије“ да они, с обзиром на то да су сигурни у кривицу оптуженика, одлучe да оптужене ослободе кривице и да их пусте директно из суднице? [1] Раније су скандале правили главни тужиоци (К. дел Понте) и секретари за штампу (Флоранс Хартман), који су написали раскринкавајуће књиге, као и творац Викиликса Џ. Асанж објављивањем шифрованих депеша амбасадâ САД, а које су се тицале рада Хашког трибунала. [2] Ф. Хархоф је у овом тренутку судија у процесу против В. Шешеља. Пре тога је био један од судија у већима на процесима М.Станишићу и С.Жупљанину. [3]The latest judgements here have brought me before a deep professional and moral dilemma, not previously faced. Потпуни текст писма судије Хархофа: http://www.bt.dk/sites/default/files-dk/node-files /511 /6/ 6511917 -letter -english.pdf [4] Погледати на пример: http://www.ft.com/cms/s/0/87532b6a-d085-11e2-a050-00144feab7de.html#axzz2WHoMJvBp. [5] Спомињање Израела има везе са чињеницом да је Т. Мерон постао амерички држављанин тек 1978 г, пошто је у САД емигрирао из Израела. До тада је он радио у израелском МИП-у. Мада му то, уосталом, уопште није представљало сметњу да после „емиграције“ почне да ради у Стејт департменту САД. [6] Осим тога, у саставу МТБЈ су судије ad litem, које поседују мања права и не могу да се нађу у руководству МТБЈ. Судија Хархоф је један од њих. [7] Детаљније о борби између англосаксонских и европских кланова у МТБЈ – погл. Књигу К.дел Понте „Лов. Ја и ратни злочинци“. [8] International Residual Mechanism for Criminal Tribunals – нови међународни кривични механизам који, као, треба да заврши разматрање свих предмета који остану незавршени после завршетка рада МТБЈ и МТР. [9] Погл. Пресуда у предмету „Тужилац против М.Станишића и С.Жупљанина: http://www.icty.org/x/cases/zupljanin_stanisicm/tjug/en/130327-1.pdf. http://srb.fondsk.ru/news/2013/06/19/chasni-vitez-ili-provokator-skandal-u-medzhunarodnom-tribunalu-za-bivshu-iugoslaviiu.html Редактура превода за сајт Института: Институт/ам |
< Претходни | Следећи > |
---|