Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Извор: GradIstočnoSarajevo.net | Објавио: trebevic.net | 2. март 2017.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић рекао је у Београду, на промоцији књиге „Геноцид на Србима – Сарајево 1992-1995″, аутора Миливоја Иванишевића и Драгане Грчић-Гавриловић, да је данас у Сарајеву остао да живи веома мали број Срба.

“Статистика дематује бошњачку пропаганду. Подаци говоре да у Сарајеву, у којем су Срби били један од најбројнијих народа, сада има тек шачица преосталих грађана српске националност“, рекао је Лучић .

У Прес центру Удружења новинара Србије представљена је књига „Геноцид на Србима – Сарајево 1992-1995″, која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како су испитивани, мучени, силовани, како су гледали да други „нестају“ у логорима, приватним затворима, на улицама…

28/02/2017 |  17:00 ⇒ 20:39 | РТРС |

Сутра се навршава 25 година од убиства српског свата Николе Гардовића на Башчаршији. Убио га је предратни сарајевски криминалац и потоњи командант тзв. АБиХ Рамиз Делалић Ћело. Потврдио је то и лидер СББ-а Фахрудин Радончић током свједочења у приштинској судници рекавши да је то убиство био окидач за рат у БиХ.

Пуцањ на српске сватове у срцу Сарајева, паљење српске заставе и презир комшија муслимана срушио је илузије о заједничком животу, казује један од српских сватова Алекса Јованчић. Након 25 година отворио је душу и у сјећање призвао догађаје који се без дилеме означили почетак рата у БиХ.

"Видио сам већ тада да Србима живота у Сарајеву нема, да то води ко зна гдје, што се показало истинито. То је био почетак рата ...", каже Јованчић.

С. МИШЉЕНОВИЋ | 23. фебруар 2017. 06:36

Саветодавно тело Републике Српске спрема конкретне предлоге које ће упутити институцијама. Томић: Сенат мора да заседа јер су РС напали бошњачки политичари и мора се реаговати

БАЊАЛУКА - Чланови Сената Републике Српске очекују да председник РС Милорад Додик сазове седницу овог саветодавног тела ради заузимања јасног става поводом ревизије процеса БиХ према Србији због геноцида.

Да сенатори новог сазива, који је именован почетком јануaра, не седе скрштених руку, доказ су бројне иницијативе, за наш лист потврђује и сенатор др Милан Благојевић. Он каже да је Сенату и председнику РС упутио већ две иницијативе.

21.02.2017 14:00 | Горан Маунага | Глас Српске

Бањалука - Тужилаштво БиХ већ три и по године не одговара на захтјев за покретање истраге којом би било утврђено одакле су доспјеле српске кости које су пронађене у сарајевском насељу Алипашино поље, у земљи која је на обалу Миљацке довезена са другог локалитета.

Захтјев је поднио Институт за нестала лица БиХ, а члан његовог колегијума директора Милутин Мишић је скептичан да ће било шта бити урађено, јер је на дјелу блокада.

- Питам вршиоца дужности  главног тужиоца Тужилаштва БиХ Гордану Тадић да ли је коначно утврђено одакле је довезена земља у којој су пронађене кости Слободана Оџаковића који је нестао на Жучи. Нама ће вјероватно бити одговорено да је та земља довезена са локације на којој се налази објекат који није могуће срушити ни утврдити да ли је то тачно. Постоје информације да су и солитер Босмал и џамија на Отоци у Сарајеву изграђени на српским костима и мала је вјероватноћа да ће до њих икада моћи да се дође - каже Мишић.

Бивши командант Првог корпуса такозване Армије БиХ Вахид Каравелић оптужио је чланове ратног Предсједништва и Владе такозване Републике БиХ да су искључиви кривци за постојање овог злогласног логора.

САРАЈЕВО, 26. ЈАНУАРА /СРНА/ - Концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је прије 21 годину, 27. јануара 1996. године.

Предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић рекао је за Срну да је логор "Силос" симбол страдања српског народа у протеклом рату, поготово ако се има у виду датум настанка логора, чињеницу ко су били затвореници, као и до када је логор постојао.

08.01.2017 20:34 | Срна | Глас Српске
Бањалука - У Бањалуци је данас конституисан нови сазив Сената Републике Српске који има мандат наредних седам година.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су чланови Сената бирани веома пажљиво и подсјетио да их бира и именује предсједник Републике.

"Сенатори су положили заклетву и имали смо мали разговор о томе шта ћемо радити у овом мандату, а поготово у овој години", истакао је Додик након завршетка конститутивне сједнице Сената.

Додик каже да је значајан број оних који су својим досадашњим радом скренули пажњу и дали несумњив допринос у стабилности и јачању Републике Српске, због чега је одлучио да их именује у нови сазив Сената.

КРВАВЕ "ХЕРОИНЕ" ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ: Сексуално се иживљавале над затвореницима у логорима, кастрирале их, тукле до смрти!

Драган ВУЈИЧИЋ | 24. новембар 2016 | Вечерње новости
Азра Башић није једина жена која је мучила српске заробљенике у Посавини. Њихова зверства не вапе само за судским пресудама, та патологија тражи историјску, психолошку и медицинску анализу

КРВАВА Азра, коју су из Америке изручили БиХ због злочина над Србима у Дервенти, није једина жена која је на најстрашнији начин убијала и мучила заточене Србе Посавине. Око 2.500 наших сународника нашло се од априла 1992. па до друге половине 1993. у 54 хрватска логора и затвора прво у Босни, а затим и на територији Хрватске. Сваки град у коме је хрватска војска формирала логор за Србе, од Босанског Брода до Дервенте, Оџака, Орашја... имао је своје "ратне хероине". Њихова зверства не вапе само за судским пресудама, та патологија тражи историјску, психолошку и медицинску анализу.

Албина Терзић (1972) рат је дочекала као дипломирани правник у Општини Оџаци. Одмах пошто је 8. маја заробљено око 1.300 Срба из околних села, обукла је униформу ХВО. У логорима у ОШ у Оџаку и фабрици "Стролит" затвореници су нарочито стрепели од њених "истрага". У јулу 2013. пред Судом БиХ осуђена је на пет, а потом јој је казна смањена на три године робије.

В. Н. | 17. новембар 2016 |
Према анализи Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина досад осуђена тек 32 Бошњака и 22 Хрвата

ПРЕД Судом БиХ досада је правоснажно осуђено 111 Срба на 1.646,5 година затвора, подаци су Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих. Исто истраживање потврђује да су пред овом правосудном установом до сада правоснажно осуђена тек 32 Бошњака на 257 и 22 Хрвата на 208 година затвора!

Кад је реч о злочинима над Србима, Суд БиХ је правоснажно осудио 22 особе (15 Бошњака и седам Хрвата), а за злочине над Бошњацима 80 особа, од којих 64 Срба.

За злочине над Србима Суд БиХ је изрекао само 183,5 година казне, што је тек 8,7 одсто свих изречених казни. С друге стране, за злочине над Бошњацима изречена је казна од 1.071 годину затвора, а за злочине над несрпским становништвом 709,5 година.