Четвртак, 03 мај 2018 |
03/05/2018 | РТРС | СРНА
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је поводом 26 година од злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву, да не очекује да ће ико икад одговарати за те злочине, посебно када се зна како званично Сарајево интерпретира догађаје од 2. и 3. маја 1992. године.
Миливоје Иванишевић оцјењује да су приче званичног Сарајева о злочину у Довровољачкој улици напаствовање истине. Он не очекује да ће ико икада одговарати за злочине у Добровољачкој улици, посебно када се зна како званично Сарајево интерпретира догађаје од 2. и 3. маја 1992. године.
- Нико неће одговарати ни за напад на војну полицију, ни за Добровољачку. Они кажу да је неко киднаповао Алију Изетбеговића, па да је био поход војске на тадашње предсједништво. Све супротно тумаче од стварних збивања. То је невјероватно - каже Иванишевић.
|
Детаљније...
|
|
Петак, 27 април 2018 |
БЕОГРАД, 25. АПРИЛА /СРНА/ - Академик Василије Крестић изјавио је за Срну да се зна да је Јасеновац био најгори концентрациони логор на свијету, те да је "смијешно, али и тужно" што хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић жели да формира комисију за, како је навела, утврђивање "праве истине" о том логору.
"Шта би требало да се утврди? Да није било геноцида? Или да је било много мање мртвих? Или да је било мање бруталности? Не знам шта хоће та госпођа", рекао је Крестић.
Он је истакао да постоје обимне и врло озбиљне студије о Јасеновцу, те подсјетио да је истражна комисија одмах послије рата ушла у Јасеновац и у њој није било ниједног Србина, него су је чинили Хрвати и Јевреји.
|
Детаљније...
|
|
Петак, 20 април 2018 |
20/04/2018 | РТРС | Вечерње новости
У Хрватској готово да нема краја у којем Срби нису доживјели страшна страдања, укључујући и подручје Сиска у чијој се близини налази Зрин, а најављено подизање споменика контроверзном хрватском кардиналу Алојзију Степинцу баш на том мјесту још један је доказ да је усташка идеологија жива, рекао је академик Василије Крестић.
"То је било јако усташко подручје, а подизање споменика баш на том мјесту представља још један доказ да та идеологија опстаје. Ово је само дио њихове политике која траје деценијама", рекао је Крестић за "Вечерње новости".
Он је нагласио да Хрватска Србији спочитава "све и свашта, и када за то има разлога, и када нема, а сама вуче потезе чији је циљ стварање чисте Хрватске".
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 09 април 2018 |
Више од 90 одсто жртава убијено је хладним оружјем или спаљено, а у логорима их је много умрло од изгладњивања и инфективних болести. Усташе су биле најкрволочније, наводи предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.
БЕОГРАД, 9. АПРИЛА /СРНА/ - Прије 77 година, 10. априла 1941. године, основана је Независна Држава Хрватска /НДХ/, фашистичка творевина у којој су сви Срби били стављени ван закона и изложени општем прогону, убиствима и геноциду, а страдало је 53 одосто српског становништва.
НДХ је заузимала подручје данашње Хрватске, БиХ и Срема, које су Хрвати прогласили својим, након што је Tрећи рајх окупирао Краљевину Југославију, а већ од првих дана оснивања почело је масовно убијање српског становништва.
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 22 март 2018 |
22.03.2018 16:06 | Жељка Домазет | Глас Српске
Бањалука - Неџад Херенда, који је осумњичен за ратни злочин над осам припадника ЈНА у сарајевском Великом парку, вољан је да дође у БиХ како би проговорио, али су блокаду његовог изручења из Холандије излобирали наредбодавци злочина, рекао је сарајевски адвокат Фахрија Каркин.
Међународна потјерница за бившим припадницима злогласне паравојне формације "Шеве" Херендом и Едвином Јусићем расписана је у марту прошле године. Упркос црвеној потјерници Интерпола, Херенда никада није хапшен, већ је само лоциран у Холандији, гдје се скрива дуже од двије деценије. Врхунац свега је одлука суда у Холандији да Херенда неће бити изручен БиХ.
Каркин, који брани првооптуженог у процесу за злочине у Великом парку, некадашњег команданта Специјалне јединице МУП-а РБиХ Драгана Викића, каже да суд у Холандији није ни дао образложење због чега је одбио да Херенду изручи БиХ.
|
Детаљније...
|
|
Петак, 16 март 2018 |
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. МАРТА /СРНА/ - У десет сарајевских општина у протеклом рату убијено је 7.432 Срба, од којих 6.188 мушкараца и 1.244 жене, рекао је вечерас у Источном Сарајеву аутор књиге "Досије Сарајево" Миливоје Иванишевић за којег је руководство овог града приредило пријем у оквиру обиљежавања 22 године од егзодуса сарајевских Срба.
Иванишевић, који је предсједник Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку и аутор књига о страдању Срба у одбрамбено-отаџбинском рату, представио је у Градској управи књигу "Досије Сарајево" која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како су испитивани, мучени, силовани, те како су гледали нестајање Срба у логорима, приватним затворима или на сарајевским улицама.
Он је истакао да је 85 одсто Срба страдало у својим селима, док је само 11 одсто жртава муслимана страдало у својим селима, и то најчешће у међусобним сукобима око хуманитарне помоћи, због неспретног руковања експлозивом или у саобраћајним несрећама.
|
Детаљније...
|
|
Среда, 28 фебруар 2018 |
27.02.2018 16:23 | Свјетлана Шурлан
Бањалука - Тужилаштво БиХ није жељело да изда наредбу за ексхумацију на 29 локација на којима се налазе гробнице са тијелима несталих Срба, иако су за неке од њих институције РС упутиле захтјев за ископавање још прије десет година.
О опструкцијама ће бити обавијештена и Народна скупштина РС чији је наставак засједања планиран за данас. Представници Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у оквиру свог извјештаја о раду упознаће народне посланике о непоступању Тужилаштва БиХ на основу захтјева институција Српске.
- Посебан проблем у проналаску несталих лица са пописа РС представља непоступање Тужилаштва БиХ на основу захтјева које су упутиле институције из Српске о локацијама гробница несталих Срба. Непоступање се огледа у чињеници да још одстоји 29 локација гробница за које Тужилаштво БиХ није издало наредбе за ексхумације, иако су институције РС у захтјевима за ексхумације тачно одредиле микролокације - наведено је у извјештају Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
|
Детаљније...
|
|
Уторак, 06 фебруар 2018 |
Спутњик | 05.02.2018 | Никола Јоксимовић
Иако постоје многи докази и сведочења да Војска Републике Српске није одговорна за масакре сарајевских цивила на Маркалама и у Улици Васе Мискина, на Западу и у бошњачкој јавности још увек су уврежена мишљења да су Срби криви за те злочине.
Догађаји као што је први масакр на сарајевској пијаци Маркале, чија се 24. годишњица обележава на данашњи дан, крвавим словима пишу ионако трагичну историју Сарајева.
У три масакра невиних цивила у Сарајеву, током грађанског рата у БиХ, од којих је масакр од 5. фебруара био други (први је био у Улици Васе Мискина 27. маја 1992.) убијено је неколико стотина људи.
|
Детаљније...
|
|
|