Институт за истраживање српских страдања у XX веку

10.01.2017 12:02 | Горан Маунага

Бањалука - На мјесту масовне гробнице на српском православном гробљу у Оџаку, у којој се, према тврдњама свједока, налази пет тијела припадника Војске РС убијених након заробљавања 1992. године, још није отпочело ни пробно копање јер Тужилаштво БиХ не реагује на захтјев који му је упућен прије два мјесеца.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС Марко Грабовац каже да је захтјев за пробно копање упутио Институту за нестала лица БиХ, Тужилаштву БиХ и Међународној комисији за тражење несталих, а да је о томе обавијестио и институције РС. Грабовац каже да је прије неколико година рађено на овом случају, али да је све 2012. године стопирао тадашњи директор Агенције за истраге и заштиту БиХ Марко Доминиковић, који је у октобру прошле године ухапшен са још осам припадника ХВО-а под оптужбом за ратне злочине почињене над Србима у Орашју.

- О овој гробници сам говорио на округлом столу прије два мјесеца на коме су били и представници Тужилаштва БиХ. Предмет сам у писаној форми тада прослиједио и њима и Институту за нестала лица БиХ - каже Грабовац.

САРАЈЕВО, 30. НОВЕМБРА /СРНА/ - Суд БиХ укинуо је данас притвор и одредио мјере забране за девет лица осумњичених да су на подручју Орашја починили кривична дјела злочин против човјечности и ратни злочин против ратних заробљеника српске националности.

Притвор је укинут Ђури Матузовићу, Иви и Тади Оршолићу, Марку Доминиковићу, Јоси Недићу, Марку Блажановићу, Мати и Анти Живковићу и Стјепи Ђурићу.

Одређеним мјерама осумњиченима је забрањено напуштање мјеста боравишта и путовања.

Забрана се односи и на састајања са одређеним особама - међусобно контактирање на било који начин, те контактирање са саизвршиоцима, свједоцима Тужилаштва БиХ, као и приближавање тим лицима на удаљености од 100 метара, саопштено је из Суда БиХ.

15.11.2016 18:23 | Срна
Сарајево - Тужилаштво БиХ затражило је у завршној ријечи осуђујућу пресуду за Мату Баотића који је оптужен за мучење и злостављање заточеника и силовање Српкиња у Доњој Махали у општини Орашје 1992. и 1993. године.

Према оптужници, Баотић је ове злочине починио као командир Војне полиције Хрватског вијећа одбране, а касније и управник логора смјештеног у просторијама Основне школе у Доњој Махали.

Тужилац Миланко Кајганић рекао је да је Тужилаштво доказало да је Баотић силовао Марију Тунде-Бенковић, те заштићене свједокиње "С-4" и "С-5", као и да је малтретирао затворенике у школи у Доњој Махали, преноси Бирн.

Тужилаштво сматра да је Марија Тунде-Бенковић о свим дешавањима која су наведена у оптужници испричала јасно и концизно, те да су њен исказ поткријепили и други свједоци Тужилаштва.

05.11.2016 |  Политика  | Тајнуг

ЗАГРЕБ - Пуковник Хрватске војске Винко Штефанек изјавио је да је он командовао поступцима Хрватског већа одбране (ХВО) на подручју Орашја и Источне Посавине, али је негирао да је било ратних злочина.

Штефанек је тако потврдио наводе Алмина Даутбеговића, адвоката генерала Ђуре Матузовића, једног од ухапшених припадника ХВО-а, да је хрватска војска била надређена јединицама ХВО-а у Посавини.

Бројни документи који су јавно доступни указују на такву заповедну хијерархију, али први пут један од високих официра ХВО-а потврдује у изјави за јавност такву линију заповедања.

04/11/2016 | РТРС | Танјуг

Од 12 бивших припадника Хрватског вијећа одбране, у Орашју је у понедјељак ухапшено њих 10, док један није доступан полицији, а други је тешко оболио, пренијели су хрватски медији.

Десторици ухапшених је потом одређен једномјесечни притвор због постојања опасности од бјекства и утицаја на свједоке.

Ухапшени Иво Оршолић (64), Тадо Оршолић (56), Марко Доминковић (54), Јосо Недић (60), Марко Баотић (68), Марко Блажановић (61), Мато Живковић (52), Анто Живковић (57) и Стијепо Ђурић (51) терете се да су као припадници структура ХВО-а у Орашју, војне полиције ХВО-а и полицијских структура, као и стражари у логорима и објектима за заточење, починили ратни злочин над већим бројем жртава српске националности с подручја Орашја и околних мјеста од априла 1992. па до јула 1993.