Институт за истраживање српских страдања у XX веку

10/05/2018 |  РТРС | СРНА

На суђењу десеторици оптужених за злочине над српским цивилима у Орашју 1992. и 1993. године, свједок тужилаштва Павле Миловановић рекао је данас пред Судом БиХ да се војна полиција ХВО-а најлошије и најригорозније односила према српским заробљеницима из насеља Букова Греда.

"Из средњошколског центра су их изводили Перо Винцетић и његови сарадници, а када су се послије два-три часа враћали били су у модрицама", изјавио је Миловановић.

Описујући начин на који је заробљен током рата, свједок је на почетку данашњег рочишта испричао да су га из стана у Орашју извела три непозната, наоружана лица у униформи ХВО-а и одвела у шупу у Доњој Махали у којој је било још 12 српских цивила, "на којима није било назнака да су малтретирани".

19/04/2018 | РТРС | СРНА

Строго повјерљив документ о ситуацији у Посавини из 1992. године упућен ратном министру одбране Хрватске Гојку Шушку и начелнику Главног штаба Хрватске војске Јанку Бобетку, који је објавила одбрана генерала ХВО-а Слободана Праљка, говори о директној умијешаности Хрватске у ратни сукоб на овом простору БиХ.

Документ од 9. децембра 1992. године садржи потврду о томе да је муниција на ратишта у Посавини допремана из Хрватске, као и да је одређена група људи из Орашја одлучила да за новац на орашком ратишу ангажује Томислава Мерчепа, некадашњег команданта специјалне јединице МУП-а Хрватске "Јесење кише".

У Удружењу логораша "Оџак `92" Срни је речено да су српски логораши, који су били заточени на подручју општине Орашје, навели у својим исказима да су у том периоду видјели Мерчепа и бившег министра правосуђа Звонимира Шепаровића.

16/04/2018 |  СРНА | РТРС

У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ који су оптужени за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Већислав Мишковић рекао је да је војна полиција одводила на радове лица српске националности из Средњошколског центра у Орашју.

Овај бивши резервни полицајац при станици полиције у Орашју рекао је да је од априла до краја јула 1992. године с колегама радио на обезбјеђењу лица српске националности из Орашја и Букове Греде која су била у изолацији у Средњошколском центру.

Он је навео да су лица српске националности "чувана од неовлаштених упада", а да је њему и колегама речено да војна полиција може доћи када хоће и одвести кога хоће, што се, како је рекао, и дешавало, преноси Бирн.

САРАЈЕВО, 4. АПРИЛА /СРНА/ - У наставку суђења десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ који су оптужени за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Горан Савић изјавио је да је чуо да је његов отац Саво преминуо од посљедица злостављања Мате Кљајића у Средњошколском центру.

"Стево Петровић, који је такође био затворен, испричао ми је да је дошао Мато Кљајић, прозвао мог оца и натјерао га да зине. У уста му је угурао палицу и избио му зубе, након чега је изведен и премлаћен. Стево је рекао да су га ујутро вратили испребијаног, да је тражио воду које није било, након чега је преминуо", навео је Савић.

Он је истакао да је Петровић замотао тијело његовог оца у ћебе и са још неким затвореницима га закопао на сеоском гробљу. Након ексхумације и идентификације, Саво Савић је сахрањен у Лончарима.

САРАЈЕВО, 21. МАРТА /СРНА/ - На суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Ранко Цвијановић рекао је данас да је од кума Јове Божића сазнао да је његовом оцу Јаћиму, у шупи у Доњој Махали, око избио Дамир Клајић звани Дама.

"Кум ми је рекао да је Клајић ударио мог оца ланцем на којем је био катанац и избио му око", рекао је Цвијановић.

Он је навео и да му је стрина Ружа Цвијановић, која је била затворена мјесец и по дана, рекла да је виђала Јаћима у сали Средњошколског центра, да је лоше изгледао и потврдила да му је Клајић избио око.

Цвијановић је додао да му је стрина, са којом је разговарао у Брчком 1993. године након што је размијењена, рекла да му је отац из Средњошколског центра одведен у Доњу Махалу и да се никада није вратио.