Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Marija Taušan | 30. juna 2026 | Detektor

На суђењу за злочине на подручју Фоче, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине присјетио се акције у Јошаници у којој су били и оптужени Рашид Собо и Закир Јамак, те како је било мртвих цивила.

Хајрудин Лагумџија рекао је да је био командант батаљона “Лим” у Страгачини у општини Рудо и да је у децембру 1992. преко курира обавијештен да треба послати 30-ак људи у Устипрачу. Навео је да је курир био из Вишеградске бригаде, чији је командант био Ахмед Сејдић.

“Било је постројавање, прочитана је борбена заповијест… не смију се убијати цивили, поштовање Женевске конвенције”, казао је свједок, додајући да се окупило 150 до 200 људи из разних батаљона.

Навео је да су преко Горажда стигли у Садбу, која је била у зони одговорности Дринске бригаде. Рекао је да је ту видио Рашида Собу, начелника штаба Вишеградске бригаде, који им је подијелио “мотороле”.

Лагумџија је казао да је могуће да му је Собо рекао да се држе водича, као што се наводи у његовом исказу из истраге, али да се сада не може сјетити. Испричао је да су цијелу ноћ ишли кроз шуму и да су се пред зору почеле одвајати јединице, а да је његова група била посљедња код засеока Вашадићи. Водич им је рекао да треба да заузму то село.

“Ја сам рекао војницима да не улазе у село, ја сам прошао, било је празно”, казао је свједок.

Додао је да се почело пуцати и да је рањен војник из његове јединице, те да је позвао припаднике његове групе да помогну. Док је стајао код једне куће, како је рекао, примијетио је на 50 метара удаљености велику групу војника, и настала је пуцњава.

Испричао је да је преко “мотороле” звао за помоћ Собу, који га је упутио на Закира Јамака, команданта батаљона “Чоле”. Навео је да, иако им је терен био непознат, некако су се успјели извући и спојити с Јамаком.

Лагумџија је казао да је код једног потока била група мртвих цивила, али да се он није приближавао да то гледа. Рекао је да је видио и три женске особе које су биле заробљене. Свједок је казао да је послије чуо да су убијени, јер су наводно неке препознали.

Потврдио је да су војници касније причали да су у убиству учествовала браћа из батаљона “Чоле”, који су убрзо погинули. Током повлачења примијетио је дим.

“Вјероватно су гориле куће, димило се на све стране”, рекао је свједок.

Додао је да је у повратку код Садбе видио Собу, који је био с официром из Дринске бригаде. Навео је да током акције није видио Сејдића. Лагумџија је казао да претпоставља да је циљ акције била деблокада Горажда.

За злочине почињене на подручју Фоче, као и Вишеграда и Чајнича, у периоду од августа 1992. до фебруара 1993. године оптужени су Ферид Буљубашић, Ахмед Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало, некадашњи команданти и припадници Армије БиХ.

На питања браниоца Нермина Мулалића, Лагумџија је потврдио да је велика група српских војника које је видио кренула за њима и да прије тога нико није пуцао. Прецизирао је да нема директних сазнања о страдању цивила, као ни шта се дешавало у селима.

Свједок је рекао да претпоставља да су водичи били из Прве дринске бригаде и да су им они указали на циљ напада.

Бранитељици Мирни Авдибеговић је казао да Собу прије акције није знао, али није могао рећи да ли је могуће да им је “мотороле” дао официр из Прве дринске бригаде.

На питања браниоца Кадрије Колића, рекао је да је Јамака видио у шуми након што је тражио помоћ преко “мотороле”. Потврдио је да је у акцији било припадника и других јединица које није познавао, укључујући и војнике у црним униформама.

Наставак суђења заказан је за 15. септембар, након годишњих одмора и лијечења једног од оптужених.