| Талић и остали: Рекао да ће им се крви напити у Музичкој школи – Зеница |
|
|
| Среда, 13 мај 2026 | |
|
Marija Taušan | 13. maja 2026 | Detektor
На суђењу за злочине у Зеници, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине присјетио се свакодневних премлаћивања у Музичкој школи.
Зоран Тотић је казао да је у априлу 1993. године, као припадник Хрватског вијећа обране (ХВО), био на пункту када се зачула пуцњава са свих страна. Рекао је да су преко мегафона позивани да се предају.
Навео је да је код цркве био и велики број цивила, а да су припадници ХВО-а предали оружје и пресвукли се у цивилну одјећу.
Испричао је да им је речено да иду кући и да је неколико њих једно вријеме боравило у једном стану, док их једне ноћи припадници Војне полиције Седме муслиманске нису одвели у Музичку школу.
“На улазу је један полицајац одмах зарезао ухо Драгану Јерковићу и рекао да ће нам се крви напити”, присјетио се Тотић.
Казао је да су их смјестили у подрум и да су Јерковића првог одвели на испитивање. Вратили су га крвавог.
“Ја сам га довукао до палете… Рекао ми је: ‘Ако те буду позивали горе, боље ти је убиј се’”, навео је свједок.
Рекао је да су њега потом повели до канцеларије на првом спрату, успут га тукући на степеницама. У канцеларији је, како је накнадно сазнао, био Јасмин Исић.
“Шта год бих рекао, он би климнуо главом, а они би ме почели тући. Исић Јасмин је рекао: ‘Немојте га у главу, треба нам још жив’”, присјетио се Тотић.
Казао је да су током десет дана, прије него што су пребачени у КП дом, сваки дан добијали батине. Како је навео, цијело тијело му је било модро.
Посвједочио је како су их једном приликом одвезли комбијем на неколико сати када су долазили представници Црвеног крста да попишу затворенике.
Према његовим ријечима, нису имали довољно хране и воде, као ни могућност нормалног кориштења тоалета.
За злочине према заробљеним цивилима хрватске и српске националности у просторијама Музичке школе у Зеници, која је служила као заточенички објекат од јануара 1993. до краја марта 1994. године, оптужени су Несиб Талић, Јусуф Каралић, Нашид Делалић и Сабахудин Сарајлић у својству командира и припадника Војне безбједности и Војне полиције у Седмој муслиманској бригади.
Драган Јоњић казао је да је био помоћник команданта ХВО-а и да се није желио предати када је у априлу дошло до сукоба. Навео је да је неколико дана боравио у једном стану, али да су га припадници Седме муслиманске одвели у Музичку школу.
Испричао је како су га двојица одвела на испитивање, ударајући га и шутирајући цијелим путем уз степенице. Уведен је у просторију и сјео је на столицу.
“Испред мене двојица људи које сањам 33 године – Јасмин Исић и Јусуф Каралић”, навео је Јоњић.
Казао је да су их прва два-три дана изводили, а касније мање. Како је рекао, у просторији је било изузетно загушљиво и један затвореник је тражио да отворе прозор, након чега су дошли и пред њима га истукли палицама.
Јоњић је казао да су долазили и тукли их и војници с ратишта. Рекао је да их је у једном тренутку евидентирала једна међународна организација.
“Тад се јавила нада да ћу живјети”, казао је свједок.
Бранитељици Дениси Гачанин је рекао да је било неких који су имали једнообразне униформе, а неких без комплетне униформе. На питања браниоца Дамира Алагића је казао да степенице нису биле уске и да су могла стати два-три човјека.
Суђење се наставља 10. јуна.
|
| Следећи > |
|---|
