Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow Суд у БиХ прогони Србе: На оптуженичкој клупи због помињања Младића и Караџића
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Суд у БиХ прогони Србе: На оптуженичкој клупи због помињања Младића и Караџића Штампај Пошаљи
Среда, 13 мај 2026
РТ Балкан | 13. мај 2026.

Мирослав Краљевић је прошле године, на скупу поводом 32. годишњице погибије војника из Дервенте, исказао поштовање Радовану Караџићу и Ратку Младићу, наводећи да су то славна имена која треба помињати

У суду БиХ данас је почело суђење Мирославу Краљевићу, начелнику Општине Власеница, још једном Србину оптуженом по наметнутим одлукама високог представника Валентина Инцка, који је користећи се тзв.бонским овлашћењима изменио Кривични закон БиХ.

Према наметнутој Инцковој одлуци, Краљевић се терети за величање Радована Караџића и Ратка Младића, односно да је тиме наводно изазвао националну, расну и верску мржњу, раздор и нетрпељивости, као и узнемиравање.

Према ранијем саопштењу из Тужилаштва БиХ, Краљевић је, у својству начелника Општине Власеница, 9. марта прошле године у изјави за медије,"величао особе правоснажно осуђене пред Међународним кривичним судом у Хагу за геноцид, злочине против човечности и ратне злочине".

Краљевић је прошле године, на скупу поводом 32. годишњице погибије војника из Дервенте, исказао поштовање Радовану Караџићу и Ратку Младићу, наводећи да су то "славна имена која треба помињати".

На данашњем главном претресу, преносе федерални медији, тужилац Суада Пашић је поновила детаље оптужнице, наводећи да за све постоји и доказни видеоматеријал, као и изјаве "узнемирених сведока, а да је оптужени био свестан да изговореним речима може произвести национални раздор, те узнемирење дела становништва".

Бранилац оптуженог, адвокат Слободан Цвијетић, приговором је затражио прекидање поступка, наводећи да "законске одредбе на основу којих се суди нису прошле парламентарну ни уставну процедуру, већ их је наметнуо високи представник".

"Ради се о произвољним одредбама, свако има право да негује културу сећања", навео је Цвијетић.

На то је тужилац Пашић одговорила да је Тужилаштво БиХ раније доставило детаљне одговоре на сличне приговоре одбране у којима стоји да се закони које доносе високи представници третирају као домаћи.

Приговор одбране одбиле су и судије у саставу Мирза Ђозо, Сена Узуновић и Мирослав Јањић - уз  напомену да је су измене и допуне Кривичног закона БиХ које је донео високи представник у БиХ Валентин Инцко објављене у Службеном гласнику БиХ, а да је Уставни суд БиХ у више наврата потврдио овлашћења високог представника.

Користећи се тзв. бонским овлашћењима Инцко је наметнуо измене и допуне Кривичног закона БиХ којима се забрањује и кажњава величање ратних злочинаца. 

На основу тога, суд БиХ је до сада првостепено осудио Србина Миодрага Малића на три године затвора због величања особа осуђених за ратне злочине.

Он је проглашен кривим што је 2. новембра 2022. на скупу опозиционих странака у Бањалуци изашао на бину држећи у једној руци фотографије Младића и Караџића, који су у Хагу осуђени на доживотну казну затвора

Због величања Младића и "оправдавања геноцида" је правоснажно осуђен Србин Војин Павловић на јединствену казну од три и по године затвора.

Кривичну пријаву може поднети свако, укључујући било којег тужиоца. У случају Краљевића пријаву је поднело бошњачко удружење "Жене жртве рата".









AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >