| Ибрахимовић: Андабак свједочио да оптужени није могао одлучивати о затвореницима у школи |
|
|
| Четвртак, 09 април 2026 | |
|
Emina Dizdarević Tahmiščija | 9. aprila 2026 | Detektor
У наставку суђења за злочине у Ливну, свједок Тужилаштва БиХ је казао да је оптужени Мухамед Ибрахимовић био на челу крим полиције у другој половини 1992. године и да је он са својом групом оперативаца осмишљавао методологију и тактику испитивања затвореника, али да није могао одлучивати о њиховом пуштању.
Зденко Андабак, којег је Суд БиХ ослободио оптужби за злочине у Ливну, испричао је да је војна полиција формирана 10. априла 1992. године по одлуци предсједника тзв. Херцег-Босне, која је послије спуштена на ливањску Територијалну одбрану (ТО). Андабак је рекао да је од 12. маја именован за заповједника сатније војне полиције на којој позицији је био до јула, а потом постаје начелник оперативне групе.
Оптуженог Мухамеда Ибрахимовића је упознао у Бугојну у јуну 1992. године, када се с још неколико особа придружио војној полицији. Тада су се, како је навео, вратили у Ливно, када је оптужени именован за помоћника заповједника сатније војне полиције јер је био школовано активно војно лице.
“Крим служба није постојала док није дошао Ибрахимовић. Он је направио тим и устројавао крим полицију. Он је непосредно одговарао заповједнику сатније. (…) Он никад није могао самостално доносити одлуке. (…) Ибрахимовић је на челу крим полиције био до краја септембра или почетка октобра 1992. Послије прелази у Другу бојну, до 11 мјесеца”, навео је Андабак и додао да су војна полиција и крим служба биле смјештене у школи “Иван Горан Ковачић”.
Свједок је рекао да не зна ко је донио одлуку да се изврши рација српског становништва у Ливну и да је Ибрахимовић био професионалан те је сигуран да је поднио извјештај. Казао је да се сјећа да је написао временски период кад је почела рација и шта је урађено, али се не сјећа шта је стајало у потпису извјештаја. Према његовим ријечима, крим служба је испитивала приведене људе.
Андабак је изјавио да није видио повреде на особама које су биле затворене у школи, те да је постојало војно тужилаштво, али му није познато јесу ли добијали рјешења о притвору. Познато му је да је војна полиција сарађивала са војним тужиоцем због кривичних пријава због посједовања оружја, али је рекао да не зна је ли било пријава због малтретирања и повреда затвореника.
“Заповједник сатније је био одговоран за лица у школи. (…) Ја сам видио записник о испитивању и казнене пријаве. Нису сви који су доведени имали оружје, али су доведени ради провјера. Нисам чуо је ли било смртних случајева у школи. Они су имали слободу кретања по школи, а нису вани излазили”, изјавио је свједок и додао да не зна ко је одлучивао о пуштању затвореника.
Њему је предочен исказ из истраге у којем је наведено да је Ибрахимовић одлучивао о пуштању, али је данас казао да се не може сјетити и да мисли да оптужени није могао одлучивати. У истрази је рекао да су Ибрахимовић и други припадници крим службе вршили испитивања затвореника, што је на рочишту и потврдио.
Додао је да је Ибрахимовић са својим тимом оперативаца осмишљавао методологију и тактику испитивања затвореника.
Одговарајући на унакрсна питања, Андабак је рекао да није видио да је оптужени некога злостављао у школи. Појаснио је да Ибрахимовић каже да ће некога пустити из школе али онда Сигурносно–информативна служба (СИС) одлучује хоће ли удовољити томе.
Ибрахимовић је оптужен да је 1992. године, у својству начелника крим-службе Хрватског вијећа обране (ХВО) у Ливну, починио ратни злочин против цивилног становништва – затварањем, мучењем, премлаћивањем и другим нечовјечним поступцима према цивилима српске националности заточеним у просторијама Основне школе “Иван Горан Ковачић”, која је кориштена као логор.
Свједок Драгомир Љубоја се присјетио љета 1992. године када је са родитељима затворен у дворану Основне школе “Иван Горан Ковачић”, с тим да су мајку одмах пустили. Навео је да је скоро цијело српско становништво Ливна ту затворено и да су сви били цивили.
Казао је да је ту била војна полиција и да Ибрахимовића не познаје. Њему је предочен записник о препознавању и када је видио фотографију испод које је његов потпис, свједок је рекао да се сјећа те фотографије. Појаснио је да се не може сјетити је ли га виђао у школи, али да су други говорили “не дај Боже да се дође до њега”, због оштрине, батина и приступа.
Предочен му је записник из истраге у којем је наведено да је видио да Ибрахимовић полицијском палицом туче Богдана Радету по леђима и да није видио да је још некога тукао. Свједок је потврдио овај дио изјаве.
“Био је ‘Змија’. Неко је говорио да се и он представља као Ибрахимовић. Он и још неко се представљао као Ибрахимовић. У овом страху не знаш ко је Ибрахимовић, а ко није. Мене и оца није тукао (…) ‘Гроф’ је преминуо, он је био у ходнику на улазу у дворану”, изјавио је свједок.
На упит Судског вијећа, Љубоја је казао да је Радету тукла особа коју је препознао у записнику о препознавању као Ибрахимовића.
Наредна рочишта у овом предмету су заказана за 25. и 26. мај.
|
| Следећи > |
|---|
