Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Jasmin Begić | 8. aprila 2026 | Detektor

Свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је, на суђењу за злочине почињене на подручју Теочака, навео како је оптужени Џевад Авдичевић 1993. године највише боравио на терену и код породице у вријеме жестоке офанзиве на овај град.

Омер Ђедовић је испричао како је од јуна 1993. године био начелник артиљеријско-ракетне јединице за противваздушну одбрану Теочанске бригаде, да би у фебруару 1995. био именован за помоћника команданта за обавјештајне послове.

Командант бригаде, која је 1993. године имала четири батаљона, био је Џевад Авдичевић, казао је свједок.

Санитет је, према његовим ријечима, био смјештен на двије локације – један дио у Херама, други у ратној болници.

“Вод Војне полиције је имао 30 људи, од чега су 20 били полицајци. Сједиште је било код куће Мешић Хасана на Крстацу. У команди у Херама је била пријавница на улазу, гдје био један полицајац”, објаснио је Ђедовић, наводећи како за војни притвор не зна ништа.

Додао је како су се мијењали командири Војне полиције, наводећи да је оптужени Изет Икановић обнашао ту функцију у једном периоду. Магацин је био 400 метара од команде бригаде, а лијево од команде ратна болница, рекао је.

“Командант бригаде је био највише на терену, на истуреним командним мјестима батаљона. Имао је кућу у Херама, ту је боравио код породице”, казао је свједок одговарајући на питање тужитељице Зорице Ђурђевић, и наводећи како је Теочак био у жестокој офанзиви.

Говорећи о својој улози на мјесту помоћника команданта за обавјештајне послове, Ђедовић је потврдио како су начелници штабова преносили наредбе команданта. Рекао је да је у заповиједи за одбрану било упутство о начину поступања Војне полиције с ратним заробљеницима, према којем, након што заробљеника испита референт за безбједност и обавјештајне послове, слали су га команди на даље поступање.

“Познато ми је да је на подручју Хера 1993. године био један заробљеник, звао се Љубан. Имао сам осјећај да је био припадник вода за опслуживање. Био је смјештен 15 метара од команде. Имао је доста слободан статус. Бринуо се о њему војни полицајац. Смјештен је био у напуштеној кући и врата се нису закључавала. По наредби команде ујутро је прво њему кафа служена”, испричао је Ђедовић и навео како је овај заробљеник 1994. године размијењен за 13 убијених у Локању.

На питање о стријељању ратних заробљеника на подручју Хера, свједок је казао да о томе ништа није чуо. Описао је два случаја како је командант бригаде изрекао дисциплинске мјере против припадника одређених јединица који су неовлаштено узимали робу из магацина.

Џевад Авдичевић, Ахмед Хаџајлић и Изет Икановић оптужени су за злостављање тројице заробљених припадника Војске Републике Српске у Растошници, као и стријељање двојице по пријеком суду. Према оптужници, они су били на командним позицијама у Армији БиХ на подручју Теочака и Калесије.

На питање Ифета Ферагета, браниоца Авдичевића, о испитивању током истраге, свједок је рекао како га је тужитељица испитивала скоро пет сати, као и да је све вријеме постављала сугестивна питања. Ђедовић је потврдио да су на испитивању била три инспектора Полицијске управе Бијељина, те да је четврта особа водила записник. Казао је како су му се представили, и додао да су и они постављали питања, али да је заборавио њихова имена. Рекао је и како на крају није уложио приговор на записник јер је био уморан и желио је само да се испитивање заврши.

Свједок је казао како је помоћник команданта за безбједност 1993. године био Есад Ибрахимовић, који је по функцији био надређен Војној полицији, те је Одбрани објаснио да би он по функцији био надлежан за санкционисање припадника Теочанске бригаде за кривична дјела, као и да о томе обавијести команду Четврте оперативне групе, која је била у Калесији.

Суђење се наставља 22. априла.