Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Љубиње arrow Хронологија догађаја у општини Љубиње
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Ибрахимовић: Дужан да спријечи злостављање цивила приликом испитивања - Ливно Штампај Пошаљи
Среда, 08 април 2026
Marija Taušan | 7. aprila 2026. | Detektor

На суђењу за злочине у Ливну, вјештак Тужилаштва Босне и Херцеговине изјавио је да је крим-служба Војне полиције на чијем је челу био оптужени Мухамед Ибрахимовић била задужена за испитивање приведених лица и да је он био дужан да спријечи њихово злостављање.

Вјештак војне струке Мартин Франчешевић казао је да је 9. августа 1992. приведено између 160 и 170 лица српске националности који су затворени у школу. Он је навео да је и прије било привођења и да је кроз школу прошло око 300 цивила.

“У документацији нисам могао наћи ко је издао одлуку да се изврши рација”, рекао је Франчешевић.

Објаснио је да је рација цивилног становништва непријатељске стране крајња мјера по међународном праву и да се према њима мора поступати човјечно.

Вјештак је казао да је Ибрахимовићева служба била задужена за обраду приведених и да је он под својом надлежношћу имао неколико инспектора.

“То је класичан војни однос подређени-надређени. Кад је ријеч о другим војним полицајцима, он нема такве овласти. Он може тражити преко заповједника или шефа смјене привођење”, изјавио је Франчешевић.

Предочен је извјештај о рацији и пронађеном наоружању који је потписао Ибрахимовић. Вјештак је рекао да је већина приведених пуштена, а да је 60 до 70 њих дуже задржано.

“Нема јасних података ко је доносио одлуку о пуштању тих лица”, рекао је он.

Казао је да су против једног броја лица поднесене кривичне пријаве, али да су сви до краја октобра размијењени. Напоменуо је да је 12 или 13 људи, који су доведени из Хрватске, убијено.

Франчешевић је навео је да је Ибрахимовић као главно и одговорно лице за провођење истражних радњи био дужан да спријечи подређене да злостављају цивиле или да их казни ако је неко дјело почињено.

“Био је обавезан да реагира ако је имао сазнања да припадници Војне полиције примјењују физичку силу”, рекао је вјештак.

Додао је да је онај ко је довео цивиле требало да се побрине за адекватне услове смјештаја, а да је Ибрахимовић требало да води рачуна о дијелу који се односи на њихово испитивање.

На питања Одбране, вјештак је рекао да је крим-служба формирана у другој половини јуна и да је имала десетак људи. Није му познато да су у тој служби били ангажовани зидари и друге занатлије као што је сугерисао бранилац Петко Павловић.

Вјештак је казао да је крим-служба била подређена командиру Војне полиције Зденку Андабаку, те да су војни полицајци обезбјеђивали простор у и око школе. Рекао је да му није познато да је Ибрахимовић обавјештавао Управу Војне полиције о дешавањима у школи, као и да је имао пријетње по живот због непослушности.

Бранилац је приговорио на налаз вјештака, уз оцјену да није комплетан и објективан, те да му није достављена пратећа документација.

Ибрахимовић је оптужен да је 1992. године, у својству начелника крим-службе Хрватског вијећа обране (ХВО) у Ливну, починио ратни злочин против цивилног становништва – затварањем, мучењем, премлаћивањем и другим нечовјечним поступцима према цивилима српске националности заточеним у просторијама Основне школе “Иван Горан Ковачић”. Андабак је раније ослобођен оптужби за злочине у Ливну.

Свједок Милутин Црнчевић изјавио је да је једну ноћ био затворен у школи, а да је више пута био привођен и пуштан. Навео је да је у школи разговарао са Ибрахимовићем, једне прилике кад му је отац убијен, а други пут кад му је опљачкан стан, али да се не сјећа шта му је тада рекао.

Црнчевић је рекао да га је након ноћи проведене у школи пустио Андабак. Тужитељица Гордана Тадић је уложила записник са фотографијама на којима је свједок идентификовао оптуженог. Бранилац је приговорио да је свједок другачије описао оптуженог у односу на изглед особе на фотографији.

Коста Пајчин испричао је како је 3. августа приведен у станицу полиције, а послије 15-ак дана пребачен у школу, гдје је у сали било 100 до 150 људи. Он је рекао да су у школи били бољи услови него у станици полиције и да он није злостављан.

Навео је да је дошао десетак дана послије рације и да је чуо да је било злостављања, као и да је Војин Ковачић подлегао од батина, а 12 радника из Хрватске заједно са Милуном Бајилом одведено и убијено.

Посвједочио је да су једног човјека извели из сале и да се вратио премлаћен, а да су неке тјерали да играју на једној нози уз хармонику.

Пајчин је рекао да Ибрахимовића није познавао. Рекао је да је могуће да је у истрази изјавио да је чуо да је Ибрахимовић тукао притворене, али да се тога сада не сјећа.

Суђење се наставља сутра, 8. априла.









AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >