| Документи из САД откривају језиву истину о злоделима Наде Томанић током рата у БиХ |
|
|
| Субота, 04 април 2026 | |
|
Ружица Кантар | 03.04.2026 | Курир
"Терала нас је да се молимо као муслимани, пијемо урин и да је додирујемо"!
Курир је ексклузивно имао увид у тужбу владе САД против жене која је као припадник јединице "Зулфикар", директно подређене Врховном штабу тзв. Армије БиХ, учествовала у најстрашнијим мучењима, а изрицање пресуде је заказано за 8. април
Нади Радован Томанић, која се сумњичи да је као припадница специјалне јединице "Зулфикар" 1993. године на планини Игман код Сарајева тукла српске цивиле, сексуално их злостављала и понижавала и учествовала у пребијању једног заробљеника, који је касније преминуо, прете девет година затвора и депортација из САД, јер је, како се наводи у оптужници, скривала своје учешће у ратним сукобима како би добила америчко држављанство.
Изрицање пресуде заказано је за 8. април пред федералним судом у САД.
Курир је ексклузивно имао увид у документа случаја Сједињених Америчких Држава против Наде Радован Томанић.
- Постала је натурализовани држављанин САД тако што је лагала америчке имиграционе власти о својим гнусним злочинима током рата у БиХ 1993. Она је брутално и више пута тукла беспомоћне цивиле заточене у логору, што је довело до смрти једног од њих. Заточенике је приморавала и на међусобно сексуално злостављање - наводи се у меморандуму о изрицању казне САД, поднетом 1. априла пред Окружним судом у Конектикату.
Влада САД поднела је захтев суду да донесе налог којим се опозива, поништава и проглашава неважећом одлука о пријему окривљене Наде Радован Томанић у америчко држављанство.
У САД је емигрирала 1997, док је америчко држављанство добила 2012.
Иако је годинама живела испод радара, према писањима медија, препознао ју је Србин запослен као електричар на једном угледном универзитету у Конектикату.
Након тога, 2023. године покренут је поступак пред америчким судом, јер је приликом подношења захтева за натурализацију, како се наводи, лажно сведочила да никога није прогонила због вере, припадности одређеној друштвеној групи или политичког мишљења и да није починила кривично дело због којег није хапшена.
Језива сведочења Срба, бивших заточеника логора у околини Сарајева, говоре истину.
Амерички савезни тужиоци наводе да је била припадница специјалне јединице за посебне намене "Зулфикар", директно подређене штабу Врховне команде тзв. Армије БиХ, те да су жртве пред различитим истражним органима сведочиле да је на планини Игман "учествовала у пребијању затвореника чизмама, песницама и другим предметима".
- Према тим исказима и документима прибављеним из Босне, Томанићева је злостављала ненаоружане цивиле - затворенике, и то физичким пребијањем, сексуалним злостављањем, претњама, понижавајућим вређањем и застрашивањем. Конкретно, чувала је затворенике и учествовала у злостављању, тукла их песницама, чизмама, дрвеном гредом, пендрецима и пушком, а приморавала их је и да међусобно врше орални секс. Такође их је терала да додирују њене груди и питала их да ли желе да имају сексуални однос с њом - без обзира на њихов одговор, тукла их је - наводи се у оптужници у коју је Курир ексклузивно имао увид.
Посебно потресно сведочење које се цитира јесте исказ бившег логораша Д. В, који је пред Хашким трибуналом изјавио да је Томанићева, заједно са још шест војника, учествовала у бруталном пребијању затвореника Јадранка Главаша које је довело до његове смрти. У пребијању су, како је навео, коришћени кундаци пушака, руке, ноге и шипке.
- Видео сам својим очима како га шамара, шутира у главу, препоне и груди, и вређа му мајку четничку, док је Главаш лежао на поду јер због повреда није могао да устане.
Више Срба у муслиманским логорима изјавило је и да их је Томанићева приморавала на сексуално злостављање других затвореника.
Б. М. је још деведесетих година пред Хашким трибуналом описао Томанићеву као једну од четворо "главних организатора" сексуалног злостављања, док је Д. В. у изјави из 2008. навео:
- Она и други су терали нас, Србе православце, да се молимо као муслимани, пијемо урин, лижемо једни другима анус и стављамо полне органе једни другима у уста.
Шта влада САД тражи:
– Казну од 108 месеци, тј. девет година затвора
– Одузимање држављанства - денатурализација
– Депортацију
Томанићева је у новембру 2025. признала кривицу за прибављање држављанства супротно закону. Потврдила је и да је била део јединице "Зулфикар", али је њена одбрана истакла да је била обичан војник, без значајне улоге, као и да нема везе са Главашевим убиством.
Признала је и физичко малтретирање затвореника, наводећи да због тога данас жали.
- Од фебруара до августа 1993. служила је на планини Игман у саставу "Зулфикара", чувајући затворенике и учествујући у акцијама које су, у ратној магли, укључивале малтретирање и премлаћивање. То је понашање које она дубоко жали, али га ставља у контекст ужасног окружења у којем су све стране чиниле зверства, а њени официри одобравали, па чак и наређивали такав тип понашања - наводи одбрана, у чије је захтеве Курир такође имао увид.
Пуштена је на слободу уз кауцију од 50.000 долара и тренутно се налази у месту Њу Бритен у Конектикату, где чека изрицање пресуде.
Носовић: Побројано је 167 начина на које су мучили људе
Председник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић каже да су у логору Силос у Тарчину, одакле су Срби одвођени на Игман, били заточени српски цивили, не војници. У овом логору, који је постојао од 1992. до 1996, трпели су најстрашније мучење, али скоро нико није одговарао. Задовољење правде, и када је у питању Томановићева, не очекује да ће се десити у БиХ. Евентуално у САД.
- Силос је један од 127 логора који су формирани током рата на територији Сарајева. У БиХ их је било укупно 536. Кроз Силос је прошло више од 650 цивила. У логору је било заточено 11 жена, које су систематски силоване. Међу њима и трудница у шестом месецу. Најмлађи затвореник је имао 13 година, а најстарији 87. Да ли су они били претња?! - пита Носовић:
- Побројано је 167 начина на које су мучили људе - изгладњивање, премлаћивање, пуштање струје телефонским кабловима... Чак 24 људи је ту убијено, а близу 100 је умрло непосредно након логора. За све те злочине суд у БиХ је процесуирао шест или седам људи, који су укупно осуђени на 42 године затвора. Не очекујем правду ни ако Томанићева овде буде депортована.
Хронологија
1993 - Била припадник специјалне јединице "Зулфикар"
1997 - Добила статус избеглице у САД
2000 - Добила зелену карту (трајну боравишну дозволу)
2012 - Добила држављанство САД
2023 - Подигнута оптужница у САД
2025 - Признала кривицу за прибављање држављанства супротно закону и ухапшена
2026 - Изрицање пресуде заказано за 8. април
Одбрана је затражила условну казну или казну у висини већ проведеног времена у притвору, наводећи да је законски распон за ово дело до шест месеци затвора, као и да је губитак држављанства већ довољна санкција.
С друге стране, савезни тужиоци САД затражили су казну од девет година, истичући да "ратним злочинцима и мучитељима не сме бити дозвољено да злоупотребљавају имиграциони систем САД".
Иначе, из Тужилаштва БиХ су 2023, након покретања поступка, захвалили институцијама у САД "на помоћи у борби против некажњености нечовечног поступања током рата у БиХ" и навели да ће пружати помоћ око процесуирања осумњичене.
Нада Томанић је рођена 1972. у Новом Саду. Њена одбрана, покушавајући да објасни њене поступке, навела је да ју је мајка напустила одмах по рођењу, а да ју је касније, када се вратила, физички и психички злостављала, те да се војсци БиХ придружила како би побегла од ње.
Забележено више смртних случајева
У Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Републике Српске кажу за Курир да се Нада Томанић терети у извештају о почињеном кривичном делу који је Центар јавних служби (ЦЈБ) Источно Сарајево поднео 2009. Тужилаштву БиХ.
- У периоду од фебруара до јула 1993. најмање 25 особа српске националности, које су биле противправно затворене у логорима Силос и Крупа на подручју општине Хаџићи, вођено на планину Игман на принудне радове за потребе тзв. Армије БиХ. Ти радови подразумевали су прислино копање ровова и траншеја на првим борбеним линијама, чиме су њихови животи излагани опасности, без могућности за заштиту и коришћење права која им припадају у складу са међународним конвенцијама - кажу у Центру, објашњавајући да је надзор над заробљеницима за време док су боравили на Игману вршила јединица "Зулфикар", док су затвореници за то време били смештени у подрумима хотела "Мразиште" и "Игман".
- Осим излагања свакодневним опасностима на првој борбеној линији, затвореници су, према њиховим сведочењима, готово свакодневно били изложени најсуровијем мучењу, психичком и сексуалном малтретирању, намерном наношењу снажног телесног и душевног бола и патње, без адекватне исхране и без могућности задовољења основних хигијенских потреба. Током овог периода забележено је неколико смртних случајева тако да је један од логораша преминуо након што је нагазио на мину, један је наводно одведен из ћелије на размену, откад му се губи сваки траг, док је једно лице преминуло услед стравичне тортуре.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
