Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Крупа на Уни arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Бужимкић и остали: Био у колони на коју је запуцано – Босанска Крупа Штампај Пошаљи
Субота, 04 април 2026
Emina Dizdarević Tahmiščija | 2. aprila 2026 | Detektor 

На суђењу за злочине на подручју Босанске Крупе, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је изјавио да је био на крају колоне која је ишла кроз шуму и да је у једном тренутку дошло је до пуцњаве, а због страха се повукао назад.

Златко Кадић је рекао да је 1995. био припадник Војне полиције 511. бригаде, да су командири вода ове јединице били Ризах Фајић и Нермин Порић, али није могао навести у којем периоду.

Описао је да је Војна полиција била смјештена кући у близини команде. У једној соби су били командир, одвојене су биле и спаваоне за припаднике Војне полиције, док је подрум служио за притвор. Изјавио је да је наредбе добијао од дежурног, који би дао списак кога треба привести.
Свједоку је прочитана изјава у којој је казао да је задатке упућивао дежурни полицајац, а којем је наређивао командир вода. Кадић је одговорио да је то претпоставка и да не зна ко је дежурном дао списак.

Рекао је да је од задатака највише обављао привођење војника који су отишли с положаја, доводили су их у Пишталине и предавали дежурном.

“Чуо сам да је било још притвореника. Чуо сам да има заробљеника са акције на Осмачама, када се ослобађало. Нисам чуо колико их је било”, навео је свједок.

На упит шта се десило са заробљеницима, Кадић је испричао да је била ноћ када је био на стражи испред команде и тада му је речено да иде пред спаваоне. Када је дошао близу, из мрака му је неко казао “хајде” и “размјена”. Тада се, према његовим ријечима, прикључио колони те су кренули према шуми, додајући да није знао ко је испред колоне.

“Дошли смо до њиве. У моменту кад сам ја изашао, дошло је до пуцњаве. Ја сам се препао и повукао се. Нисам знао о чему се ради. Отишао сам у шуму. Нисам прилазио том мјесту. Вратио сам се кроз шуму, другим путем, у команду (…) Нисам послије чуо шта се десило”, испричао је свједок.

Њему је прочитан исказ из истраге у којем је наведено да је видио да су из притвора изведени војници Војске Републике Српске (ВРС) и када је долазио, формирана је колона с њима те их је било пет-шест, највише десет.

Свједок је рекао да јесте изјавио за број, јер је од њега тражено да каже колико је било људи, док је сигуран да није рекао за војнике ВРС-а јер их није видио. На упит Судског вијећа зашто није казао да то није изјавио када је читао изјаву, Кадић је рекао да се бојао. Појаснио је да је током истраге дао двије изјаве и ишао на полиграф, који је тражио, јер су му током испитивања говорили да лаже.

Одговарајући на унакрсна питања Одбране, свједок је казао да није могао по одјећи разазнати ко је био у колони и да није силазио у војни притвор.

За убиства најмање 25 заробљених припадника ВРС-а оптужени су Сенад Бужимкић, Ризах Фајић, Алмир Сефић, Ермин Кадић, Ирфо Велагић, Суад Несимовић, Неџад Ћехић и Нермин Порић, који су, према оптужници, били припадници 511. бригаде Армије БиХ.

На рочишту је Одбрана унакрсно испитала Неџада Фазлића, који је свједочење започео 30. октобра 2025, када је негирао наводе из истраге о заробљеницима у Пишталинама, њиховом премлаћивању, те сазнањима да су убијени.

Фазлић је рекао да му, током полиграфа у Бањa Луци, није речено да има право на браниоца због питања о учешћу у убијању заробљеника. Навео је да није имао непријатности и притисака у Тужилаштву БиХ. На питање зашто је раније изјавио да је исказ давао по “сценарију Тужилаштва”, свједок је казао да је био први пут на испитивању и не зна је ли то био “прави начин испитивања”.

Наставак суђења је 9. априла.









AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >