| Свједок видио среијељање заробљених на Чемерну; Вјештак потврдио разлочите узроке смрти |
|
|
| Уторак, 31 март 2026 | |
|
СРНА | 30. март 2026.
Свједок одбране Драгислав Дамјановић рекао је на суђењу оптуженима за злочине над Србима у Чемерну код Илијаша да је са прозора своје куће видио убиство заробљених војника приликом напада на ово село 10. јуна 1992. године.
Дамјановић је испричао да се јасно сјећа јутра када се догодио напад када је са укућанима лежао на поду док су пуцњи разбијали прозоре, те је испричао да је чуо да једно лице позива војнике да се предају, говорећи им "изађите, предајте се, нећемо вам ништа".
Након тога је, како је рекао, провирио кроз прозор и видио да су заробљени војници постројени, да им је наређено да се скину и да су сви убијени рафалном пуцњавом.
На приједлог одбране саслушан је вјештак Жељко Каран, који је 2024. године сачинио налаз на основу документације о ексхумацији посмртних остатака из 1999. године, преноси Бирн.
Он је потврдио да сва лица нису страдала на исти начин, већ су им констатоване стријелне и повреде од минско-експлозивних средстава.
Каран је навео да је ексхумација вршена на два локалитета, у Чемерну и Куносићима, те да је већина жртава била у цивилној одјећи, а код двије жене су утврђене стријелне повреде главе.
Појаснио је да се повреде, попут пререзаног врата или уклањања органа, не могу утврдити након распадања ткива, наводећи да то брзо трули и да није могуће поуздано утврђивање након седам година, али да одсуство повреда на костима не значи да смрт није била насилна.
За ове злочине оптужени су Бењамин Сикира, заједно са Џемалом Хаџићем, Теуфиком Турудићем, Џемалом Смолом, Сенадом и Харисом Сикиром, Енесом Дураком, те Мирсадом, Нусретом и Мирзетом Бешлијом.
На терет им се ставља да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно пуцањем, бацањем бомби, мучењем и паљењем имовине, при чему је убијено 30 лица српске националности.
Суђење ће бити настављено 27. априла.
|
| Следећи > |
|---|
