| Зукановић и остали: Било евидентирано више од 1.300 притвореника – Храсницa |
|
|
| Уторак, 03 март 2026 | |
|
Марија Таушан | 3. марта 2026 | Детектор
На суђењу за злочине у Храсници код Сарајева, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине изјавио је да је приликом контроле 1993. у затвору затекао 49 лица српске националности, а да је у евиденцији био регистрован 1.321 затвореник.
Есад Османбеговић казао је да је постављен за предсједника комисије која је требало да изврши контролу у затворима у Тарчину, Храсници и Коњицу. Он је навео да је формирање ове комисије услиједило након састанка предсједника Предсједништва са Међународним црвеним крстом. У Храсницу су отишли 25. октобра 1993. и прво су се јавили у Ратно предсједништво, а потом у команду Четврте бригаде.
“Тражили смо састанак са командантом Фикретом Превљаком, али је био одсутан”, рекао је Османбеговић.
Испричао је да су отишли у орган безбједности бригаде који је био смјештен у једној недовршеној згради, гдје је у подруму био затвор.
“Примио нас је помоћник команданта за безбједност Вахид Алађуз. Он нам је омогућио да обиђемо притвор у пратњи лица које се звало Гегај Мустафа”, рекао је свједок.
Он је навео да је разговарао са управником Зијадом Гагићем или Гегићем, прије кога је ту дужност обављао Расим Окерић. Према његовим ријечима, управник је био подређен органу безбједности и није одлучивао о статусу затворених.
“Прегледали смо објекат и разговарали са свим притвореним”, казао је Османбеговић.
Он је навео да је било 49 лица српске националности, међу којима 18 људи који су доведени из Тарчина ради обављања радова. Казао је да им је презентована главна књига у којој је било наведено да је од 19. маја 1992. био 1.321 притовореник, од којих је 1.254 пуштено.
Османбеговић је навео да им је речено да је шест затвореника погинуло на радовима, четворица су побјегла а два размијењена. Рекао је да су затвореници из Тарчина вођени на радове на економију, сјечу дрва, копање ровова и тунела.
“Тражили смо да се они врате у Тарчин”, рекао је свједок.
Он је казао да су тражили појединачну документацију о времену и разлозима хапшења, али да им она није омогућена. Речено им је да су та лица ухапшена због дјела против уставног поретка и учешћа у непријатељској војсци. Додао је да им није предочено да је против њих вођен кривични поступак.
Османбеговић је испричао да је у разговору са затвореним сазнао да имају два оброка дневно нешто лошијег квалитета, а да они који иду на радове добијају и трећи.
“Сматрао сам да су оброци који су им дијељени довољни”, рекао је свједок, додајући да је комисија на крају саставила извјештај са препорукама.
Енес Зукановић, Фикрет Превљак, Емир Реџовић, Вахид Алађуз, Мустафа Гегај, Мујо Ватреш, Вахид Мухаремовић, Мирсад Тузлак и Сенахид Годињак оптужени су за незаконито затварање, убиства и злостављање цивила у објектима који су имали карактер логора као и приликом одвођења на принудне радове у периоду од 1992. до 1995. на подручју Храснице, Соколовић-Колоније и Бутмира. С њима је оптужен и Расим Окерић, али је у односу на њега поступак раздвојен због здравственог стања.
Османбеговић је на питања Одбране потврдио да је било ратних дејстава када су дошли у Храсницу, као и да су притвор који су посјетили звали “војнички”.
“И ми смо то тако записали под наводницима”, рекао је свједок, додајући да су ту били затворени и припадници Армије.
Он се сложио с бранитељицом Нином Карачић да у том периоду војни суд и тужилаштво нису могли приступити у Храсницу. Казао је да је послије неформално сазнао да су притвореници пребачени у Сарајево.
Бранитељици Сабини Мехић је рекао да није био упознат са правилима рада војне безбједности, али да је у комисији било војних представника. Потврдио је да је своје закључке темељио на разговору са управником и утиском који је стекао.
На питања браниоца Сенада Пизовића казао је да му се нико од притворених није жалио да је малтретиран у затвору нити је видио да има повреде.
Суђење се наставља 10. марта.
|
| Следећи > |
|---|
