| Зукановић и остали: Интервенисали због незаконито затворених лица у Храсници |
|
|
| Уторак, 24 фебруар 2026 | |
|
Marija Taušan | 24. februara 2026 | Detektor
На суђењу за злочине у Храсници код Сарајева, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како је интервенисао код оптуженог Фикрета Превљака да се из затвора у Храсници пусте незаконито затворена лица српске националности.
Идриз Каменица посвједочио је како га је, након што је у октобру 1993. постављен за предсједника Окружног војног суда у Сарајеву, позвао тадашњи предсједник Предсједништва Алија Изетбеговић.
“Рекао ми је да постоји неки затвор у Храсници и да се види да се тај затвор стави у оквире закона”, присјетио се Каменица.
Испричао је како је ступио у контакт с оптуженим Вахидом Алађузом, који је њему и колегама, како је навео, пружио изузетну подршку да дођу до Храснице. Он је рекао да је затвор био у подруму једне зграде и да су их примили Алађуз и управник. Прегледали су предмете који су се односили на 30-ак српских затвореника.
“Уочили смо да су та лица држана у притвору незаконито, нису прослијеђени тужиоцу, протекли су сви рокови”, навео је Каменица.
Он је посвједочио да је Превљаку предочио да ти људи нису процесуирани и да их треба одмах предати правосуђу.
“Рекао је да не може то да се уради. Ја сам рекао да се досад могло толерисати, а од сад је злочин… Кад сам инсистирао, онда је он рекао: ‘Оставите ми вријеме, пар дана'”, изјавио је свједок.
Навео је да су затвореници у групама пребачени код истражног судије у Сарајево, те да су потом предати Међународном црвеном крсту, јер није било основа за вођење поступка.
Каменица је појаснио да се поступање могло пренијети на други суд уколико се из надлежног није могло приступити. Он је казао да Храсница није била доступна суду у Сарајеву, као ни Зеници. Према његовим сазнањима, путем преко Игмана био је веома небезбједан због ратних дејстава.
Енес Зукановић, Фикрет Превљак, Емир Реџовић, Вахид Алађуз, Мустафа Гегај, Мујо Ватреш, Вахид Мухаремовић, Мирсад Тузлак и Сенахид Годињак оптужени су за незаконито затварање, убиства и злостављање цивила у објектима који су имали карактер логора, као и приликом одвођења на принудне радове у периоду од 1992. до 1995. на подручју Храснице, Соколовић-Колоније и Бутмира.
Бранитељица Сабина Мехић питала је свједока о пријавама које су крајем 1993. и 1994. из бригаде у Храсници поднесене тужилаштву у Сарајеву, али се Каменица тога није могао сјетити.
Сложио се с бранитељицом Васвијом Видовић да су бригаде могле оснивати своје притворе за припаднике које су чинили прекршаје. На састанку у Храсници, како је навео, није им било речено да су те особе биле стављене у изолацију.
“У нашим законима није постојала изолација… То је из међународног хуманитарног права, али наше јединице, нисам видио да су вршиле изолацију на неком простору”, рекао је Каменица.
Он је казао да му Превљак није рекао да не може предати затворенике док се не консултује с вишом командом, али да је схватио зашто то није могао одмах учинити, јер му је требало доста полицајаца за пребацивање.
Свједок Сенад Крехо, који је прије Каменице био предсједник Окружног војног суда, казао је да је тај суд формално био надлежан за Храсницу, али да се због ратних дејстава није могло доћи на то подручје.
Крехо је навео да је Суд имао притвор у садашњој згради Суда БиХ, а да о затвореницима у Храсници, као ни другим околним подручјима, није имао службених сазнања.
“Формално нисмо знали, нисмо ниједну пријаву имали”, казао је Крехо.
Он је додао да су имали неке информације од службе војне безбједности. Потврдио је да је потписао акт који је достављен команданту Армије БиХ, а у којем је сугерисано да војни притвор у Тарчину треба хитно укинути. Како је рекао, акт је сачињен након што му је тадашњи тужилац Мустафа Бисић дошао са информацијама о затвореницима у Храсници и Пазарићу.
Крехо је навео да је у то вријеме полиција могла држати некога 72 сата у притвору. На питања Одбрана, свједок је казао да у Храсницу нису могли ићи јер још није био профункционисао тунел, али да не зна да ли се могло доћи до Зенице.
Бранитељица Едина Решидовић сугерисала је да у надлежности Окружног војног суда није било да процјењује статус заробљеника и изолацију, што је регулисано међународним хуманитарним правом. Крехо је рекао да је закон познавао осумњиченог, оптуженог и осуђеног, те да му није био познат статус лица у Храници.
Суђење се наставља 3. марта.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
