| Лучаревић: Премлаћивања након заробљавања у Добровољачкој улици |
|
|
| Субота, 15 новембар 2025 | |
|
Emina Dizdarević Tahmiščija | 14. novembra 2025 | Detektor
На суђењу Кериму Лучаревићу, оптуженом за злочине у сарајевској Добровољачкој улици, свједок је испричао да је након заробљавања 2. маја 1992. премлаћиван на више локација.
Драган Зрнић је рекао да је 2. маја 1992. као војник био на обезбјеђењу команде на Бистрику и да је тог дана био у пратњи возила за довоз хране из касарне “Маршал Тито”.
Испричао је да је у повратку код моста на Дрвенији видио групу војника која је била сконцентрисана на отварање ватре преко моста. Када су их примјетили, окренули су се према њима и отворили ватру, рекао је свједок, те појаснио да је иза његовог возила био тамић с храном.
“Стигао је тамић, возач је тешко погођен у предјелу леђа, један од сапутника је рањен с два метка у руку. Успјели смо их унијети у команду и пружити прву помоћ. Напад на команду је трајао цијели дан и ноћ”, присјетио се свједок.
Дан послије, према Зрнићевим ријечима, у команду је дошао предсједник Алија Изетбеговић, који се обратио и рекао да ће да обави разговор са старјешинама и Милутином Кукањцем и да ће он бити гарант њихове безбједности.
Након тога су, како је рекао, добили наредбу за излазак из команде и да припреме материјално-техничку опрему. Он је био у шестом возилу с краја колоне, а наредба је била да цијеви наоружања буду усмјерене према поду. Описао је да је примијетио велики број војника, који су били различито обучени, из Бистрика и из правца Миљацке, а путем везе им је речено да остану мирни.
“Услиједила је наредба да предамо оружје јер је то услов проласка према Лукавици. Потом је услиједила наредба да напустимо возила и услиједило је ударање и наредба да легнемо на улицу. Чули су се гласови, вјероватно од удараца, јауци. Била је наредба да устанемо и да скинемо све са себе – остао сам у доњем вешу и чарапама”, изјавио је свједок.
Навео је како је, након скидања, услиједила наредба да се групишу на једно мјесто.
“Један момак испред мене пао је као даска. Тад сам видио да се ради о мом брату Зорану”, присјетио се свједок.
Навео је да је брата извукао у парк и покушавао га пробудити, те да му је глава била крвава. Успио му је рећи да је ударен дијелом пушке. Пребачени су затим у болницу Кошево, а свједок је одвезен у Дом на Бјелавама, гдје је тучен. Током ноћи је, према његовим ријечима, спроведен у Секретаријат унутрашњих послова, гдје су га поновно тукли, те је предан цивилној полицији, која га није тукла.
“Након тога сам спроведен у ФИС, у гимнастичарку салу. Ту су били војници из колоне. По самом уласку гледали су у мене као неко чудо. У огледалу нисам себе могао препознати од батина”, рекао је свједок и додао да су му били поломљени зуби и нос.
Током ноћи и дан послије, рекао је Зрнић, тукли су га, али и касније, када је кренуо у тоалет.
Наредног дана, казао је, дошли су припадници УНПРОФОР-а, који су им рекли да се изјасне гдје желе ићи. Пошто се он изјаснио да жели кући, од Црвеног крста је добио цивилну одјећу и ту прилику је искористио да побјегне.
Керим Лучаревић оптужен је у својству команданта Војне полиције Републичког штаба Територијалне одбране. На терет му је стављено да није предузео мјере на кажњавању починилаца убистава и рањавања током напада на колону.
Одговарајући на унакрсна питања, свједок је потврдио да је у ФИС дошао с већ добијеним повредама од специјалне полиције и да није сачувао медицинску документацију из тог периода.
Наредно суђење је заказано за 28. новембар.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
