Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Крупа на Уни arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Бужимкић и остали: На запрежним колима возио тијела - Босанска Крупа Штампај Пошаљи
Четвртак, 06 новембар 2025
Emina Dizdarević Tahmiščija | 6. novembra 2025 | Detektor

У наставку суђења за злочине почињене на подручју Босанске Крупе, свједок Тужилаштва БиХ је казао да је 1995. године два пута у запрежним колима возио тијела из војног притвора у Пишталинама.
 
Свједок Суад Кадрић је испричао да је током цијелог рата био мобилисан у логистичку чету Првог батаљона 511. бригаде, чије сједиште је било у Пишталинама. Казао је да је командир чете био Есмир Есић звани “Цицко”, а свједок је био ангажован као кочијаш за војне потребе.

Потврдио је да је 1995. године у два наврата возио мртве. Описао је да командир бригаде пошаље курира који каже да узме запрегу и оде у војни притвор у Пишталинама.

“Ту је Војна полиција, ништа не говоре. Војни полицајац каже да се измакнем десет до 15 метара. Ја видим шта раде, уносе тијела. Затвореници затворенике уносе у запрежна кола”, присјетио се свједок и додао да није бројао колико је тијела било и да су била прекривена деком.

Навео је да је војни полицајац рекао да вози тијела на “Век”, односно пољопривредну задругу. Навео је да га ту чекају затворска полиција са затвореницима који су били у “Век-у” који преузимају тијела.

“Ја нисам знао кога возим. Чуо сам од командира да су то заробљени Срби”, изјавио је свједок.

Навео је да је након три до четири дана добио исти задатак, када је превезао два тијела.

Одговарајући на питања Одбрана, Кадрић је казао да он није превозио мртве Србе са ратишта и да му није познато је ли то неко други радио.

Свједок је рекао да није видио како су били обучени они које је превозио, али да су била мушка тијела.

За убиства најмање 25 заробљених припадника Војске Републике Српске (ВРС) оптужени су Сенад Бужимкић, Ризах Фајић, Алмир Сефић, Ермин Кадић, Ирфо Велагић, Суад Несимовић, Неџад Ћехић и Нермин Порић, који су, према оптужници, били припадници 511. бригаде Армије БиХ.

Мухамед Кахрић је испричао да је од новембра 1994. године био пратилац команданта Другог батаљона у 511. бригади Емира Мехића. Испричао је да је био присутан када је била војна операција на Осмаче.

“Било је ратних заробљеника. Видио сам их кад су их довели код нас. Не сјећам се ко их је довео, то су били од нашег батаљона. Око десетак је било заробљеника. Командант их није испитивао, ако би их нешто питао, одакле су и тако”, појаснио је свједок.

Изјавио је да ратни заробљеници нису били претучени и да их нико није дирао у његовом присуству. Навео је да их је одвео безбједњак Ибро Суљић, али да му није познато гдје. Додао је да није чуо ништа за заробљенике.

На упите Одбране, свједок је рекао да му није познато је ли батаљон имао своју војну полицију и да је тачно да је у сукобу било погинулих на обје стране. Појаснио је да је с њихове стране погинуло три војника, али не зна колико је погинулих припадника ВРС-а.

У војној акцији на Осмаче, свједок је рекао да су они били удаљени 30 до 50 метара од борбене линије. Он се није могао сјетити како су ратни заробљеници били обучени.

Суђење се наставља 13. новембра.

















AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >