| Буљубашић и остали: Отац пронађен мртав, мајка преминула у болници - Јошаница |
|
|
| Среда, 29 октобар 2025 | |
|
Марија Таушан | 28. октобра 2025 | Детектор
На суђењу за злочине на подручју Фоче, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине присјетио се напада на Јошаницу у децембру 1992. године и страдања његових родитеља.
Добрило Грујичић казао је да је 18. децембра 1992. дошао с линије кући у село Хоџиће и да је отишао у Богавиће на славу код Вида Вишњића. Казао да је отишао у цивилној одјећи и да је понио пушку. На слави су сједили до раних јутарњих сати.
“Чули смо пуцњеве по цријепу Видове куће… Сви смо изашли, слушали одакле пуца, нека села већ горе”, присјетио се Грујичић.
Он је испричао како је кренуо према свом селу одале су се такође чули пуцњи и да је застао код једног дрвета да предахне.
“Из правца Бара иде човјек у униформи с калашњиковом. Ја сам стао иза цера и гађао сам га, он је пао”, навео је свједок.
Додао је да се тај човјек хтио придићи и да је он намјеравао да поново пуца на њега, али да је неко други отворио ватру на њега, ранивши га у руку и ногу. Грујичић је рекао да се не сјећа када се удаљио одатле, али је на крају пребачен у болницу у Фочи.
Он је казао да су његова браћа седам дана послије напада пронашли њиховог оца Срету без главе. Како је навео, отац је нешто прије тога је био отишао у инвалидску пензију и није био војно ангажован, али је учествовао у сеоским стражама и имао је пушку.
Грујичић је казао да је у нападу његова мајка Вукосава била погођена мало у руку, али да је преминула у болници. Према ријечима свједока, тај дан је у Хоџићима страдало 22 људи, међу којима и његов стриц, стрина и рођак.
За злочине почињене на подручју Фоче, као и Вишеграда и Чајнича, у периоду од аугуста 1992. до фебруара 1993. године оптужени су Ферид Буљубашић, Ахмед Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало, некадашњи команданти и припадници Армије БиХ.
На питања браниоца Нермина Мулалића, свједок Грујичић је потврдио да су и у другим селима држане страже, али није се могао сјетити да је у истрази навео да су оне биле формиране због недостатка војске и са задатком затварања слободног простора.
Свједок је рекао да су тог дана још петорица мушкараца које је познавао били наоружани и да су пуцали на нападаче. Бранитељици Јесенки Решидовић је потврдио да је његов стриц држао страже, а да су рођак и Вишњић били војно ангажовани.
Свједок Ратко Милиновић казао је да је био педијатар у фочанској болници и да га је 19. децембра главни техничар са хирургије замолио да му помогне у смјештају погинулих. Испричао је да су у просектури помакли намјештај и да су мртве смјештали по поду.
“Просектура није велика, нису могли сви стати, па смо их стављали у ходник, добар дио ходника смо попунили”, присјетио се Милиновић, према чијој процјени је у првој тури било око 30 тијела.
Он је додао да је међу страдалима препознао двоје дјеце које је познавао као педијатар.
“Препознао сам брата и сестру Дражена и Драгану Вишњић… Знао сам их из ординације”, рекао је свједок.
Суђење се наставља 18. новембра.
|
| Следећи > |
|---|
