Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Крупа на Уни arrow Починиоци злочина
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Бужимкић и остали: Смрт заробљеника у притвору - Босанка Крупа Штампај Пошаљи
Петак, 17 октобар 2025
Jasmin Begić | 16. oktobra 2025 | Detektor

На суђењу за злочине на подручју Босанске Крупе, свједок Државног тужилаштва је испричао како је констатовао смрт једног од заробљеника у притворској јединици у Пишталинама.

Сеад Шертовић је рекао како је 1995. године био начелник Санитетске службе 511. бригаде и како су након акције у Осмачама, доведени ратни заробљеници Војске Републике Српске (ВРС) у Пишталине.

„Било их је 10, 11, одведени су у притвор који се налазио 500 метара од Санитета. Пар дана послије сам из команде добио наређење Мирсада Седића да их идем погледати. Са мном је био медицински техничар Јасмин Харбаш“, испричао је свједок, наводећи како је заробљене спровела војна полиција.

Он је појаснио како је Седић био командант бригаде, а да им је врата притвора отворио војни полицајац. Описао је како су заробљеници боравили у малој неусловној просторији, због чега их је позвао да их прегледа вани јер је било топло.

На питање тужитељице Маријане Чобовић да ли је ишао поново, свједок је рекао да је био још једном како би констатовао смрт једног заробљеника.

„Тијело је било унутра у ћелији. Лежао је преко пута осталих. Питао сам их шта се десило? Један од њих је рекао да се жалио на болове у прсима и да је умро од инфаркта. Ја сам утврдио да смрт није настала природним путем” казао је свједок и додао како је констатовао повреду главе тупим предметом и да је пукла лобања, али да се не сјећа да је о томе сачинио записник.

За убиства најмање 25 заробљених припадника ВРС оптужени су Сенад Бужимкић, Ризах Фајић, Алмир Сефић, Ермин Кадић, Ирфо Велагић, Суад Несимовић, Неџад Ћехић и Нермин Порић, чији је предмет спојен с предметом против Бужимкића. Према оптужници, они су били припадници 511. бригаде Армије БиХ.

Одбране оптужених су више пута током свједочења истицале приговор, наводећи како о овим околностима није говорио у истрази. Свједок се током унакрсног испитивања бранио да га нису питали.

Бужимкићевог браница Асима Црналића је интересовала чију смрт је констатовао, али је свједок одговорио да се не сјећа. Црналић је устврдио да свједок ни други пут на испитивању у Тужилаштву није говорио о узроку смрти, иако су га питали, већ само да је констатовао да је заробљеник био укочен.

На питање Кадићевог браниоца Ифета Ферагета, да ли је могуће да је ударац у главу настао након смрти, свједок је одговорио како је то био главни узрок смрти. Навео је како је могуће да особе које имају инфаркт, често имају и болове у прсима. Потврдио је, како је прије данашњег рочишта, био код тужитељице, али касније негирао да му је сугерисано шта да говори.

На питање Ћехићеве бранитељице Адне Добојлић да ли је утврдио инфаркт, свједок је рекао како би за то требала бити рађена обдукција.

Свједок Един Езић, некадашњи командант Првог крупског батаљона је испричао да га је командант бригаде Седић позвао да присуствује акцији на Кобиљњаку.

Испричао је како му је командант Седић рекао да је током акције заробљено пет муслимана. Према извјештају из истраге, који му је предочен, свједок је тада рекао да је заробљено седам људи, од којих три припадника ВРС и четири муслимана из Босанског Новог, припадника радног вода.

„Не могу тврдити да су подаци тачни. Не сјећам се седам заробљених“, рекао је свједок и навео да није сигуран да је његов потпис на борбеном извјештају који му је у судници презентован.

Свједок је током унакрсног испитивања појаснио да је могуће да је неко потписао његов борбени извјештај, те да су то радили други у његовом одсуству.

Суђење се наставља 30. октобра.





AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >