Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Горажде arrow Жртве општине Горажде
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Буљубашић и остали: Покушали помоћи нападнутим селима у Јошаници Штампај Пошаљи
Четвртак, 02 октобар 2025
Marija Taušan | 1. oktobra 2025 | Detektor

На суђењу за злочине у Јошаници код Фоче, свједоци Тужилаштва Босне и Херцеговине испричали су како су покушали помоћи у одбрани села које је напала Армија у децембру 1992. и у којима су куће запаљене и људи страдали.

Жељко Јегдић казао је да је 19. децембра 1992. био на положајима Петог батаљона на Церовој равни када је чуо за напад на села која су се налазила испод.

“Мој покојни отац је јавио да су нападнути Гапићи. Ту је наша кућа била, магацини за храну, ту су кували храну и довозили војницима на линију”, присјетио се Јегдић.

Рекао је да су војници кренули да помогну мјештанима, али да су наишли на одступницу Армије и да се нису могли пробити. Навео је да су два војника рањена и да су њега као санитетлију позвали да им пружи помоћ.

Према његовим ријечима, пуцњава је престала око поднева, а он је сутрадан кренуо према Фочи како би пребацили рањене. Наишли су на друге војнике који су им рекли да има доста мртвих и да је његов отац погинуо. Казао је да његов отац Влатко није био војно ангажован због болести. Идући према Фочи, прво су прошли кроз Гапиће.

“Видјели смо да је све запаљено, једна кућа је остала читава”, рекао је свједок.

Испричао је да је отишао у мртвачницу, гдје је видио тијело оца, као и друге мјештане, од којих неке, како је навео, није могао препознати због тешких повреда главе. Казао је да је послије чуо да је његов отац био рањен у раме и, док је бјежао, на једној ливади наишао је на војнике, који су га упуцали у стомак.

Јегдић је казао да је његов отац помагао у кухињи у којој су радили један или два војна обвезника као професионални кувари.

За злочине почињене на подручју Фоче, као и Вишеграда и Чајнича, у периоду од аугуста 1992. до фебруара 1993. године оптужени су Ферид Буљубашић, Ахмед Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало, некадашњи команданти и припадници Армије БиХ.

Јегдић је браниоцу Нермину Мулалићу потврдио да су војници носили оружје када би са линије ишли кући. Негирао је да је команда Петог батаљона била у Гапићима, као и да је његов отац ту био распоређен као војник.

Свједок Боро Ивановић казао је да је био командант Петог батаљона и да су крајем априла заузели положаје на Прељући, гдје су успоставили команду. Навео је да је у селу Гапићи била позадина и војна кухиња.

Рекао је да је касније прешао на позицију начелника за безбједност 11. бригаде и да су 18. децембра добили информацију да је више јединица Армије БиХ у покрету. Дан касније чули су да је нападнута Јошаница и са неколико војника и троцијевцем на камиону отишли су до једног узвишења, одакле су видјели неколико села.

“Видимо, пола Острмаца гори, а пола се брани”, рекао је Ивановић, додајући да су дејствовали из троцијевца по шуми, гдје су, како су закључили, били нападачи.

Рекао је да су покушали да одбране још два села, Вашадиће и Богавиће.

“Док смо стигли, изгорјели су Шкобаљи, Гапићи, Баждари, Бјелице… углавном 14 села”, навео је свједок Ивановић, којем се у одвојеном предмету суди за злочине у Фочи.

На питања бранитељице Ање Логе како су знали гдје ће дејствовати, Ивановић је рекао да су гађали око села. Бранитељицу Сенку Ножицу интересовало је да ли су њихова, како је навела, неселективна дејства могла изазвати страдање кућа и људи, што је свједок негирао.

Он је на питања Одбрана о држању сеоских стража у Јошаници, кућа у којима су били тромблони и бомбе, ровова и постављених мина одговарао да му није познато или да није тачно. Бранитељици Мирни Авдибеговић је рекао да бошњачко становништво из Јошанице није протјерано док је он био командант Петог батаљона, казавши да тада није било борбених дејстава. Рекао је да не зна да је убијено 27 Бошњака из те мјесне заједнице.

Одбране су навеле да се у свједоковој изјави из 2007. наводи да је предао војну карту, која им није достављена и за коју Тужилаштво наводи да је нема у списима.

Суђење се наставља 7. октобра.






AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >