Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Љубиње arrow Хронологија догађаја у општини Љубиње
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Добровољачка, Лучаревић: Рањавање и злостављање војника из колоне Штампај Пошаљи
Петак, 26 септембар 2025
Marija Taušan | 26. septembra 2025 | Detektor

На суђењу за злочине у Сарајеву, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како је колона Југословенске народне армије (ЈНА) заустављена у Добровољачкој улици и како су војници одведени у салу, гдје су неки ударани.

Дарко Сејмановић казао је да је био на одлужењу војног рока у ЈНА и да је као возач камиона 3. маја 1992. послат из Лукавице према Другој војној области.

“Била је наредба да се уђе у Сарајево, да се извуче војска која је остала у окружењу”, рекао је Сејмановић.

Казао је да је кренуло 20-ак камиона и да су имали подигнуте цераде, како би се видјело да су возила празна. Како је рекао, било је све договорено и пропуштани су на пунктовима. Казао је да су на његов камион натоварене књиге и санитетска опрема.

“Чим смо изашли, исправили се у улицу, колона је заустављена”, присјетио се свједок.

Испричао је како су пришла лица у униформама, цивилној и комбинованој одјећи и одузела им наоружање. Мислио је да ће наставити вожњу, али је наишла друга група, која их је истјерала из возила и рекла им да легну на земљу.

Навео је да је Предраг Митић, који је био испред њега, рањен у кољено. Казао је да су их лица у униформама, међу којима је била и полиција и који су имали обиљежја љиљана, одвела у фискултурну салу.

Рекао је да је редовна војска одвојена од резервиста. Испричао је како је видио да туку Милутина Кусмука и једног момка из Фоче, док је на неким другима видио трагове удараца. Сејмановић је казао да њега није нико злостављао, али да је, због стреса који је доживио приликом заробљавања, имао посљедице по здравље.

Свједочио је на суђењу Кериму Лучаревићу, који је оптужен у својству команданта Војне полиције Републичког штаба Територијалне одбране Републике БиХ. На терет му је стављено да није предузео мјере на кажњавању починилаца убистава и рањавања током напада на колону војника и цивила запослених у ЈНА 3. маја 1992. у Добровољачкој улици, као и њиховог злостављања.

На питања Одбране да ли му је било познато да је ЈНА престала да постоји у другој половини априла и да је требало да преда наоружање и опрему Територијалној одбрани, Сејмановић је казао да није био с тим упознат.

Бранитељици Марсели Бајрамовић је потврдио да су се лица грабила за оружје које су им узели. Рекао је да је могуће да је у фискултурној сали било и цивила.

Свједок је казао да не зна шта је било утоварено на друге камионе. На сугестију бранитељице да га траума од заробљавања није спријечила да настави одслужење војног рока, он је рекао да није могао нигдје да оде.

Суђење се наставља 17. октобра.








AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >